Vreme je, ode oktobar. Juče prolazim, kada sam se vraćao s terena prema Berilovcu, i vidim neke njive uzorane, negde još uvek stoji kukuruz, šaša nije skinuta.

Zovem po dogovoru, kada dođe vreme, uvek ljubaznu Oliveru Gavrilović, stručnu saradnicu u Poljoprivrednoj stručnoj službi Pirot.

Četvrtak u 9 sati. Dogovor!

Idemo prema manastiru Sveti Jovan, u krupačko polje.

Iako, kako ja to kažem, od zemlje imam nešto malo u saksiji, ponešto i znam o poljoprivrednim radovima. Uostalom, novinar i kada malo zna, ne sme da pokaže da ne zna.

Našli smo usput dobar primer.

Vreme mu je za setvu. Krećem u još konkretnija pitanja. Stojimo na njivi koja je dobar primer. Olivera hvali domaćine i nastavlja.

Na njen predlog zastao sam tu negde, izvorski atar, rekao bih. Evo dobrih primera o tome ko kako radi i dokle je stigao.

 Izlazim da najpre to sam  snimim.

Prelazim kolovoz. Sa druge strane ponovo od svega "po malo". Olivera je izašla iz kola. Koristim da još po nešto pitam.

To je za danas.

Sutra nastavljamo. Govorili smo o prinosima, kukuruzu i normama setve. Veoma interesantno za poljoprivrednike.

Odgledajte!