Verujem  da ćete me razumeti posebno vi koji čitate izveštaje sa subotnjih utkmica u Hali Kej.  Emocija uvek oboji te košarkaške priče jer oni to kao momčine, kao dobri ljudi, ne da zaslužuju, već to raspoloženje ponekada ide do divljenja.

     Ukoliko ste  uz sve to i bili neizbežni akter svih tih utkmica u našem hramu košarke, onda ste, siguran sam, dodavali svoja osećanja čitajući izveštaje.

    I sinoć je bilo LEPO!

    Ima tu medju tim Markovim momcima onih koji nisu iz Pirota. Sanel je Leskovčanin, Džoni iz Sremske Mitrovice, Matke je Subotičanin, Dule Nišlija.

 Ali, kakve to veze ima?!

   Žive ovde, razumeju se, bore se, vole Klub i ovaj grad. Tu pripadnost pokazuju pod koševima dok ,,ginu,, i raduju se…

   Ono da su se ,,ponapili,, vode na Guševici, samo je dodatni motiv koji u svemu objašnjava njihovu ljubav!

   Kada sve upotpunimo istom koiličinom osećanja, koju prema ovoj igri, dresu koji nose i gradu u kojem su rodjeni  imaju Skansi, Borko, Dika, Penda, Vlada, Vuk, Ognjen, onda vam je jasno kakav adrenalin se ,,prosipa,,  na parketu, ali i svuda gde su zajedno.

   Bilo je LEPO, ponavljam ovu reč, sinoć  biti sa njima. Onaj čisto profesaionalni deo našeg posla nestao je pred njihovim osmesima, srdčanosti koju pokazuju.

    Uostalom, evo ih! Dovoljno je samo da ih gledate i slušate!

    Krenulo je! Čeka se Raške, sportski direktor. Odlučio je da se vrati na parket. On mnogo vredi ovim momcima, pravi je stub, uzor, ličnost.  Najavio je dolazak još jednog dobrog momka, Dragovića, ,,saborca,, iz one svetske šampionske ekipe Zemuna u baksetu ,,3x3”. Marko se smeši zagonetno, moguća je još neka ,,bomba,,!