... Lepota , mladost, osmesi, šarenilo boja, ponovo je ,,okupalo,, gradske trgove. Prolećna kiša se umirila, s poslednjim sunčevim zracima, pojavila se još jedna generacija mladosti i prošetala kroz naše vreme.

Maturanti još jedne generacije Gimnazije , ostavljajući dubok trag koji će ostati u svakom kutku škole, u svakom profesoru, direktoru, uputili su se u poslednju noć , koja će ostati u večitom sećanju.

Noć i ne samo noć. Ostaće četiri predivne godine gimnazijskog života, zgode i nezgode, suze od radosti, suze zbog ... No, nije to bio trenutak za drugačije raspoloženje. Ova noć se slavila jer je jedina , neponovljiva. Zbog toga su bili lepši no ikada, dostojanstveniji no ikada, ponosniji no ikada, ozbiljniji no ikada.

Dok su ulazili u predivno zdanje novog Hotela Ana luks , nama starijima oteo se uzdah. Svaka radost dok traje ima svoje čari. Ostaje smeštena u one najlepše prostore nezaborava.

A samo za neki dan, krenuće , kao i mnogi pre njih, nekim novim putem . U amfiteatre medju nova lica, kod namrštenih gazdarica ili u studentske domove u kojima od jutra do mraka vri od neke nove, nedoživljene energije.

Neka im je sa srećom. Ova noć koju su uzeli samo za sebe, ali i dani koji će doći. Biće njihovi, ali i ne samo njihovi. Mame, tate, bake, deke, pisaće im pisma duga, zvati na telefon, autobusom u dva slati u Beograd punjene paprike, pitu od spanaća i onij miris Pirota koji su ostavili!

Srećno maturanti, pred vama je bila jedna posebna, jedistvena noć. A od sutra, neki novi, drugačiji, najnoviji život. Život, kada vas u rano jutro neće buditi mio glas majke , doručak na stolu i ručak koji će vas onako ogladnele posle šestog časa, sačekati na tom istom stolu!!

Da to je onaj pirotski deo vaše životne priče. Postoji ona beogradska, niška, postoje čari koje samo miris beogradskog leta, jeseni , zime, košava, Kalemegdan, vaš novi dom , Skadarlija , aule fakulteta mogu da donesu. I sve to , sročeno u onu crveni knjižicu u kojoj će se , kao niska, redjati desetke...

Neka je sa srećom maturanti, dobro došli dragi brucoši!!!

I ne zaboravite, Pirot i svi vaši, sve vaše uspomene koje i koji ostaju ovde, čekaće vas... Za prvi maj, za slavu, za Uskrs, za Božić, kada budete na raspustu... Kada prepuni čežnje udjete u autobus koji će vas vratiti na tren u vreme i medju svoje , koji će biti daleko, ali tako blizu... Svakog trena, dana, noći

I nikada, ama baš nikada ne zaboravite vreme detinjstva i mladosti, ovde na vašim ulicama, trgovima, u školi, na žurkama, na keju, Nišavi...

Srećno i sve osmehe prošlog smestite u vaša srca, tamo gde ćete najdraže poneti u neki novi svet...