Problemi savremene dece sve su brojniji, kako u školi, tako i među vršnjacima, ali i u porodici. Odrasli raspolažu sa sve manje vremena jer da bi opstali i prehranili svoje porodice moraju da prihvate sve što savremeno društvo nameće, pa otuda i nedostatak vremena za lične potrebe, a onda i potrebe dece, otuda sve više nervoze, nestrpljenja, neraspoloženja i nedostatak razumevanja. Isto je i sa decom, ona ranije sazrevaju i ranije se suočavaju sa velikim brojem problema, nemaju sa kim da se na pravi način posavetuju i dobiju adekvatnu pomoć, pa su i sama prinuđena da se snalaze i dolaze do rešenja – često se dešava da do rešenja dolaze pogrešnim putem.

U Školskom dispanzeru deca dolaze sa različitim problemima, dr Milena Dimitrijević, načelnik preventivne zaštite školske dece, ističe da imamo problem sa decom i da smo svi odrasli po malo odgovorni, i stručnjaci, oni koji rade u obrazovnom sistemu, i lekari, ali najviše porodica.

- Sve više roditelja dolaze sa pričom da ne mogu izaći na kraj sa svojom decom. Sve su nervozniji, agresivniji, nema poštovanja, čak se i autoritet roditelja, lekara i prosvetnih radnika ne poštuje. Mi kao lekari vidimo šta deca rade, sada na kraju školske godine, deca bi da eskiviraju neke obaveze u školi pa dolaze kod nas sa izmišljenom pričom da su bolesna. Mi ih razumemo i znamo da je sad stresan period za njih, pokušavamo da pomognemo u granicama naših mogućnosti, a kada vidimo da dete ima problem konsultujemo se i sa roditeljima, rekla je dr Dimitrijević.

Svi smo po malo odgovorni, kaže dr Dimitrijević, nisu samo roditelji, a škola kao vaspitno – obrazovna ustanova poslednjih godina sve je više obrazovna jer zaposleni imaju mnogo obaveza sa strane i ne mogu da obavljaju i vaspitnu ulogu.

- U savremenom društvu stoji činjenica da deca ranije sazrevaju i ranije ulaze u pubertet, fizički sazrevaju ranije, međutim psihološko, emocionalno sazrevanje ne ide zajedno sa fizičkim i tu nastaje problem. Deca u ovom uzrastu imaju potrebu da budu važna i primećena, pa ponekad urade i nešto ružno ne bi li bila primećena, navela je dr Dimitrijević.

Problem je u celokupnom sistemu, sa decom treba raditi i pričati, a lekari zbog određenih izmena i vanrednih situacija koje su aktuelne u zdravstvu, nemaju dovoljno vremena da se na pravi način posvete detetu koje dođe sa problemom o kome treba pričati, navodi dr Dimitrijević.

- Hodnici su nam puni, pacijenti čekaju i oni su nezadovoljni, a nas niko ne pita jesmo li mi zadovoljni. Tako je i u obrazovanju, preopterećen je taj sistem, toliko dugo se priča o reformi obrazovanja i uči se što više gradiva. Treba se deci posvetiti na drugi način, ne može ocena da bude bitna, a ostalo ne toliko, pa se časovi eskiviraju. Decu treba motivisati, koliko god da pokazuju agresivnost i kako god da ispoljavaju svoje probleme, obrazložila je dr Dimitrijević.

Doktorka navodi primer da je videla jednom dečku na nadlaktici ožiljke, a on joj je rekao da je sada „in“ gasiti cigarete na rukama što ona objašnjava da time što se deca samopovređuju nas odrasle zovu u pomoć.

Deci je mnogo važnije šta misle vršnjaci i grupa od onoga šta misle roditelji i stručnjaci, zato roditelji moraju da znaju gde se njihova deca kreću i sa kime se druže.

Što se redovnih aktivnosti u Dispanzeru tiče, dr Milena Dimitrijević, ističe da je ovo period kada nema gužvi, ali ima puno preventivnih aktivnosti, vakcinacija, sistematski pregledi. Međutim i tu je dr Dimitrijević istakla jedan problem, a to je da deca dolaze na sistematske preglede neupućena i neobaveštena. Roditelji su čuli preko medija ili su čuli od nastavnika da deci treba lekarsko uverenje pre upisa u srednju školu, ali su deca prezaštićena i naviknuta da im roditelji završavaju takve obaveze.