Ha, pade mi na um onaj deo teksta “život je nekad siv, nekad žut”!                                                                                                                                       

Bilo je toga tokom ove godine veoma često. Borili smo se ili ne,  tek uspeli smo da “izguramo”!

Naravno da nam je na srcu ostalo sve ono što je bilo dobro!

Verujem, mnogima od vas, kojih je iz subote u drugu subotu sve više. 

 Zašto oni!?

 Zato što su primer momci! Vaspitani, nasmejani, prijatni, znaju da poštuju, na teren iskape poslednja zrnca znoja. Umeju bre da se raduju, vole ih ljudi!

...................................................................................................

Da bi ovu “21” upamtili po lepom, po razdraganim momcima koji za svakog pripreme rođendansku tortu i svećice i uz ono “danas nam je divan dan” pevaju i Zoranu, Duletu, Džoniju, Gaši, Milošu, Rokou, Stepi, Lazaru Dimetu, Bogdanu, ovim našim klincima i sve to rade zagrljeni do sledećeg rođendana.

Do sada sam sredom, četvrtkom, kako kada, subotom obavezno bio kod njih.

Promenili smo teren “za igru”!

Ova godina je po lepom i po radosti njihova. Ne  smem da zaboravim Jadrana, Đelu, Jocu masera, Stevu, njegovu Dudu i sve vas koji ste punili tribune.                                                                               

Do sada sam sredom, četvrtkom, kako kada, subotom obavezno bio kod njih.

 Promenili smo teren “za igru”!

Juče smo ih ugostili. Jeste kuća bila tesna, ali su deca bila vesela.