Novina u nacrtu Zakona je i izbor direktora, gde će poslednju reč davati ministar prosvete. Na optužbe sindikata da bi tim potezom sva vlast bila u rukama ministra i da bi se uvelo partijsko zapošljavanje, Šarčević je nedavno medijima rekao da je cilj da se spreči a ne uvede partijsko zapošljavanje

Za roditelje čije dete maltretira vršnjake u školi, narušava ugled i čast drugog učenika ili nastavnika Nacrt zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđa novčane kazne od 30.000 do 100.000 dinara.

Roditelji će ukoliko ove odredbe budu usvojene, osetiti na “novčaniku” i ako ne upišu dete na vreme u predškolski program ili školu, ali i ako u roku od osam dana ne opravdaju izostanke iz škole.

Predviđena novčana kazna za to je od 5.000 do 100.000 dinara.

Za teže prekršaje deteta u školi, radna verzija nacrta Zakona predvidela je za roditelje prekršajnu ili krivičnu odgovornost.

U težu povredu obaveza učenika spadaju uništavanje, prepravka ili dopisivanje podataka u evidenciji koju vodi škola, prepravka ili dopisivanje podataka u javnoj ispravi koju izdaje škola, uništavanje ili krađa imovine škole.

Upotreba alkohola, duvana, narkotika, unošenje oružja u školu ili upotreba mobilnih telefona kojim se ugrožavaju prava drugih učenika ili u svrhu prevare prilikom ocenjivanja, takođe su definisani kao teža povreda obaveza.

Po prvi put predviđene su novčane kazne i za sekretare škola koji ne budu savesno obavljali svoj posao – od 5.000 do 100.000 dinara.

Ministar prosvete Mladen Šarčević ranije je rekao da će sekretari škola biti kažnjavani ukoliko, kao pravnici, ne upozore direktore “da ne srljaju u sudske sporove za koje se unapred zna da će biti izgubljeni”.

Zbog izgubljenih sudskih sporova računi mnogih škola danas su u blokadi, a ministarstvo je ove godine izdvojilo 215,5 miliona dinara za izgubljene sudske sporove.

Predlog je i da se vreme koje đaci provode u školi više ne meri školskim časovima, nego satima, a da se u njihov radni dan računaju obavezni i izborni časovi, vannastavne aktivnosti.

Đaci će moći da osnivaju učeničke zadruge, u okviru kojih će moći da se oprobaju u preduzetništvu.

Nacrtom je predviđeno da velika matura bude spremna za školsku 2018/19. godinu, da opšta matura zameni prijemne ispite, ali bi taj model bio prvo testiran kao pilot-projekat, a potom uveden u sve škole.

Novina u nacrtu zakonu je i izbor direktora, gde će poslednju reč davati ministar prosvete. Na optužbe sindikata da bi tim potezom sva vlast bila u rukama ministra i da bi se uvelo partijsko zapošljavanje, Šarčević je nedavno medijima rekao da je cilj da se spreči a ne uvede partijsko zapošljavanje.

I dalje će školski odbori davati svoje predloge, pojasnio je, a ministar će intervenisati samo u izuzetnim slučajevima, gde postoji sprega školskog odbora i direktora i pokušavaj da protežira lošiji kandidat.

Radna verzija nacrta Zakona predviđa da ministar može da smeni direktora koji loše radi, što do sada nije bio slučaj.

U toku su razgovori predstavnika ministarstva prosvete sa reprezentativnim sindikatima, koji imaju brojne zamerke na radnu verziju nacrta Zakona, a jedna od najvećih je što od početka nisu bili uključeni u izradu zakona.

Kada se usaglasi tekst nacrta Zakona ide u javnu raspravu, pa tek onda u skupštinsku proceduru.