Srpska liga Istok

21. kolo

Stadion kraj Nišave

Pirot: Radnički - Vlasina 0:0

Radnički : Lešnjak, Stojanov, A. Petrović, Mitov, Tošić, Petrov, Dimitrov (Kitanović), Ristov (Mančić), Stojev, N. Petrović, Čarapić (Dušanić);

Rezerve: Prokopović, I. Petrović, L. Petrović, Kitanović, Colić, Dušanić;

Sudije: Petar Vukadinović, Jovan Milić, Stefan Vukojičić, Miloš Grujić;

Delegat: Milan Sokolović, kontrolor: Dragan Radović;

I ... tako! Završena je još jedna dosadna i mučna utakmica za fudbalere i navijače Radničkog. Moj drug koji mi je poslao slike, da razbije dosadu, krajem prvog poluvremena, kada smo se čuli, izbrojao ih je 68. Na istoku 17, ovde, pod krovom, 51! Za pretpostaviti je da je od toga bilo desetak iz Vlasotinca.

Pripadnika obezbeđenja je bilo toliko da će ih uskoro biti koliko i navijača. 

Fudbalski Pirot je dotučen do nogu, "ubijen" da je samo ostalo da se divimo Lazi, njegovim saradnicima i ovim dobrim momcima što još uvek imaju snage da obuju kopačke i beli dres koji je decenijama bio svetinja.

A, danas, bledi!

Prezime sudije, Vukadinović, mi je poznato.

Očigledno da je i on jedva čekao da stane pod tuš, naplati dnevnicu i "vata pravac", što bi rekli naši!

Pokazao je 4 kartona Vlasotinčanima, jedan Ristovu, što pokazuje, pored možda nekih drugih "stvari" i to ko je danas želeo da "gine" na već lepo ozelenelom terenu Stadiona kraj Nišave.

O igri nisam ništa rekao. Vlasotinčani su toliko promašivali da je bilo "posramitelno" što kažu neki.

U "doigravanju", u 93. minutu pogodili su prečku, a odbijenu loptu, momak u plavom je u stilu Noleta Džokera, forhendom prebacio preko mrežice! 

I to je valjda danas bio neki fudbal, koji se, ako nisu znali Rosuljci, igra za golove.

 Domaći su sve vreme štedeli na šansama. 

Očekujemo komentar Gorana Lazarevića.

Mogu samo da pretpostavim kako mu je! 

Neko će posle utakmice da se nalije pivom, on sigurno neće.

Laza je ipak sakupio snagu, evo:

"Naše najlošije poluvreme od početka sezone, bez volje, želje, htenja, agresivnosti.. u drugom smo se za nijansu podigli, imali i prilike da postignemo gol, ali su nam odluke u zadnjem pasu bile jako loše. Vlasina je danas verovatno zaslužila i više od boda, a nama ostaje da dobro analiziramo današnju utakmicu i da utvrdimo zbog čega je bio ovakav odnos prema dresu koji nose."

Ovih dana, kad pomenem Radnički, više mislim na legendu sa belim brojem deset koji igra svoj životni derbi.

Juče sam mu pomilovao čelo sa kog kaplje znoj kao nekada.

Daće Bog, levica mu je sve bolje.

- "Kopačkete su u gepek, ulazim..."

Raširio je lice u osmeh.

Pobediće Mikica, kako sam ga zvao i ovu najčudniju igru do sada! 

Kad kažem Radnički, mislim na njega, na njegove majstorije i hiljade ljudi kojima je čika Draganov Stadion bio hram radosti.

E, zato sam nepovratno i ponosan i setan! 

On i Radnički, kakav je to život bio...

Ne daj se, legendarni! 

Deset!