Kako sam i obećao! Sa Železničke stanice Pirot, na Krupačku rampu stigao sam u 11.45h. 

 I kada sam pokušao da u komšiluku pronadjem sagovornike, pojavio se upravo – ON. Prvi komšija

     I kada sam krenuo da zaustavim prvo crveno vozilo i krenuo ka sagovorniku i taman kada sam započeo razgovor  pojavila se ,,ogromna neman,, iz pravca Dimitrovgrada.

-         Ljudi, ovo za četiri decenije rada  nisam doživeo.  Zamislite sebe da ste bili upravo u tom crvenom vozilu.  Zaustavio sam ga u trenutku kada je hteo da krene. Da li će ovaj snimak, ,,strave I užasa,, biti dovoljan nekome da se problem što pre rešava. Voz je stao. Svirao je mašinovodja. Ljut što svi stoje, Da li je računao, kakva ironija ,,na prvenstvo prolaza,,! Gledali smo se, pokazivao sam da nastavi, on se dvoumio. Uz užasnu ,,dreku,, nastavio je.

-         Ko treba da odgovara za ovo. Odmah, već u ponedeljak , ili da se menja rampa, ili neko na odgovornost!

         Ljudi u vozilima čekali su u koloni. Svi unezvereni. Mada, nekima od njih, pretpostavljam, ovo nije bilo prvi put.

    Na odlasku, vratio sam se mom sagovorniku, komšiji ,,od preko puta,,!

       Evo me u Redakciji. Uznemiren, ostalo mi je da vam po ko zna koji put pošaljem poruku da zastanete, kao na pešačkom prekazu, budete obazrivi, a potom krenete preko!

 I sve tako, dok se neko ne seti, da ovaj i još neke pružne prelaze na našem području ili konačno popravi ili zameni drugim.