Ovih dana smo najavili da ćemo nastojati da vas stalno slušamo, da naš pogled bude okrenut vama i vašim problemima. Kada ovo kažemo, smatramo da smo, kada su informacije u pitanju, uvek na usluzi i da smo vas tu navikli da imate sve što je potrebno da znate!

Evo danas još jednog primera koji je toliko neverovatan da, kako bi govorili stari ljudi, "da se čovek prekrsti, da očima ne veruje"!

Pre desetak dana objavili smo prilog o  jednoj romskoj porodici koja je pronašla jednu od napuštenih kuća na Sarlahu, to su one kuće koje su Koridori otkupljivali.

Žive veoma teško, Marija je skoro invalid. Ima težak oblik kifoze (grba), otežano se kreće i lekar specijalista je poslao na Komisiju sa predlogom da dobije "tuđu negu"! Komisija je međutim, odbila i još više otežala njihovo i zdravstveno i finansijsko stanje.

SUDBINE: U Naselju Sarlah u otkupljenim, skoro porušenim kućama i dalje "ima života"! Beskućnici nisu imali gde...

Posle razgovora sa Marijom Vasić, direktorkom Centra za socijalni rad, koja je zaista bila predusretljiva, Marija i Nikola su juče primljeni kod nje. Kako nemaju  primanja, tražiće se rešenje za periodičnu pomoć.

Što se Nikole tiče, i dalje ćemo nastojati da pronađemo da negde radi. Najpre ćemo razgovarati sa Bobanom Tolićem, direktorom Komunalca.

I kada smo mislili da će se problem polako rešavati i njihov život donekle popraviti, juče smo od Marije dobili, zamislite, ovo:

Neverovatno. Marija je dobila presudu da plati ono što je njen otac, sada je pokojni, uradio. Iznos je 225.361.88 sa kamatom od 2022!

Jutros smo poslali najpre našu objavu sa Sarlaha, potom poruku Srđanu Mitiću, advokatu naše medijske Kuće.

"Oni moraju da tuže! Neka podnesu zahtev da im se obustavi dug. Neka se obrate Centru za socjalni rad. Nema druge."

U međuvremenu je Marija Vasić odgovorila da će razgovarati sa Elektrodistribucijom!

Šta sad dodati svemu?

Dobro, neko će reći da svako gleda sebe, svoja prava i obaveze.

Postoji u svemu, verujem još uvek, ono ljudsko (sada to svi zovu empatija) kada je od svega važnije razgovarati sa ljudima, čuti njihovu istinu, razloge, razumeti njihov život, muke koje ih savladavaju.

Marija i Nikola, pored svega što doživljavaju svaki dan, brinući o osnovnim životnim potrebama, sada su i u strahu šta će im doneti vreme koje dolazi.

Odakle, kako, a povrh svega i zašto, kada je krivac neko koji jeste njen otac, ali je to njegovo delo? Uz još jednu istinu - da oca više nema, preminuo je.

Šta ostaje? Da se nadamo da će Marija Vasić imati dovoljno razloga da zaštiti ljude o kojima centar treba da brine, a da će  "oštećeni" jedno od najbogatijih i najvećih srpskih preduzeća i naše pravosuđe pronaći dovoljan razlog i način da se nedužnoj Mariji Dokić, po nečinjenju, ako ne po nekim drugim osnovama, zaprećena presuda ukine.

Nemamo pravo na to da tražimo, ali, ljudi smo, želimo da razumemo tuđe nevolje!

Smatramo da je to jedna od najvažnijih ljudskih vrednosti.

Razumeti i tuđu muku!