Evropska nedelja imunizacije obeležava se od 2005.g. po dvadeseti put pod sloganom „Imunizacija za sve je ostvariv cilj“ kako bi se promovisala svest o ulozi koju imunizacija ima u prevenciji bolesti i zaštiti života, sa akcentom na neophodnost visokog obuhvata imunizacijom u svakoj zajednici, kako bi se sprečilo epidemijsko javljanje sada, ali i u budućnosti. Potrebno je održavati kontinuitet u sprovođenju nacionalnih programa imunizacije.

Imunizacija je jedna od najuspešnijih javnozdravstvenih inicijativa. Imunizacijom se preveniraju bolesti, komplikacije i smrtni ishodi od vakcinama preventabilnih bolesti kao što su dečija paraliza, difterija, tetanus, veliki kašalj, hepatitis B, morbili, zaušci, rubela, neke vrste zapaljenja pluća, prolivi izazvani rotavirusom i rak grlića materice. Procenjuje se da se imunizacijom sačuva četiri miliona života godišnje. Svake godine se registruju dva do tri miliona smrtnih ishoda od pneumokoknih infekcija, rotavirusnih infekcija, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja kod nevakcinisanih lica, među kojima je najviše dece ispod pet godina života. Imunizacija je doprinela iskorenjivanju velikih boginja i doprinosi iskorenjivanju dečije paralize, a broj obolelih od malih boginja, rubele, tuberkuloze, velikog kašlja, tetanusa i difterije je značajno opao.

U poslednjih 50 godina imunizacijom je spašeno 154 miliona života, šest života svaki minut svake godine, od kojih 101 milion novorođene dece. Vakcina protiv morbila od uvođenja ima najznačajniji uticaj na redukciju smrtnosti odojčadi za 60%. Vakcine protiv 14 zaraznih bolesti koje se koriste u kalendarima imunizacije u većini zemalja sveta doprinele su redukciji od 40% smrtnih ishoda na globalnom nivou. Zahvaljujući vakcini protiv dečije paralize danas 20 miliona ljudi hoda, a bili bi nepokretni.

Evropski region SZO beleži preko 84.000 slučajeva pertusisa tokom 2023. godine, što je najveći broj zabeležen od 1994. godine. U 2024. godini u Republici Srbiji prijavljena su ukupno 1683 slučaja velikog kašlja sa tri smrtna ishoda kod nevakcinisane dece mlađe od tri meseca. Najveći broj slučajeva registrovan je u uzrasnim grupama dece od 10 do 14 godina, odnosno 15 do 19 godina.

U 2024. godini prijavljeno je 127.350 slučajeva malih boginja u Evropskom regionu SZO, što je dvostruko veći broj u odnosu na 2023. godinu, a najveći u poslednjih 25 godina. Oko 40% slučajeva su deca uzrasta ispod 5 godina života, od kojih je polovina bila hospitalizovana. Registrovano je 38 smrtnih ishoda, od kojih 18 u epidemiji u Rumuniji. Najveći broj slučajeva je registrovan u Rumuniji 30.692 i Kazahstanu 28.147. Pad obuhvata vakcinacijom, koji je nastao obustavljanjem ili odlaganjem imunizacije tokom pandemije kovid-19 doveo je do epidemijskog javljanja malih boginja. U Srbiji se održava endemsko prisustvo morbila.

Tokom 2024. godine na teritoriji Republike Srbije registrovana su 884 slučaja malih boginja sa jednim smrtnim ishodom uzrokovanim morbilima kod osobe sa teritorije Novog Pazara. Najveći broj slučajeva (80%) registrovan je na teritoriji Raškog okruga, u okviru epidemija prijavljenih u Novom Pazaru i Tutinu. Najveći broj slučajeva (51%) registrovan je u uzrasnoj grupi od jedne do četiri godine, pri čemu je većina obolele dece u ovoj uzrasnoj grupi (97,6%) bila nevakcinisana. Komplikacija u vidu upale pluća bila je prisutna kod 14 obolelih osoba, dok je zapaljenje mozga registrovano kod jedne obolele osobe.

Poruke Nedelje imunizacije u Evropskom regionu SZO
Vakcine su zaštitile zdravlje generacija u prošlosti i štite zdravlje sadašnjih generacija.
U budućnosti, vakcine će biti dostupne za još veći broj ljudi i štitiće od još više bolesti.
Vakcinacija je značajno doprinela redukovanju smrtnosti dece.
Programi imunizacije po zemljama se kontinuirano inoviraju i proširuju tako da sada obuhvataju imunizaciju dece, adolescenata i odraslih protiv najmanje 13 ozbiljnih bolesti.
Zahvaljujući vakcinaciji, epidemijsko javljanje malih boginja je značajno redukovano u poslednjih 50 godina u Evropskom regionu SZO, a epidemije se danas registruju u klasterima osetljivih osoba. Visok obuhvat imunizacijom sve planirane dece svake godine je jedini bezbedan način zaštite populacije od epidemijskog javljanja malih boginja.
Veliki kašalj je respiratorna infekcija koja izaziva napade kašlja sa otežanim disanjem. Bolest je posebno teška kod novorođenčadi i male dece kod kojih se mogu razviti komplikacije koje dovode do smrtnog ishoda, a može se prevenirati vakcinacijom primenom DTP/DTaP vakcine.
Karcinom grlića materice je bolest koja se može sprečiti vakcinacijom. Vakcinacija protiv oboljenja izazvanih HPV u preko 90% slučajeva je efektivna u prevenciji karcinoma grlića materice.
Grip je akutna respiratorna infekcija koja je izazvana virusima gripa koji cirkulišu u svim delovima sveta. Većina ljudi se oporavi od povišene temperature i drugih simptoma unutar nedelju dana bez lečenja. Bolest može izazvati komplikacije sa smrtnim ishodom, posebno kod osoba u visokom riziku, uključujući one koji su veoma mladi, starije, trudnice, zdravstvene radnike ili one sa ozbiljnim hroničnim poremećajima zdravlja. Vakcinacija je najbolji način prevencije gripa. Imunitet nakon vakcinacije vremenom opada, pa je potrebna vakcinacija svake godine/sezone da bi se zaštitili od gripa.
Vakcinacija je značajna u svim uzrasnim dobima. Nacionalni kalendari imunizacije treba da se zasnivaju na najadekvatnijem imunskom odgovoru na vakcine vezanom za uzrast odnosno zaštiti u uzrastu kada je najveći rizik od obolevanja od teških formi bolesti i komplikacija.
Neke vakcine, kao što su inaktivisana vakcina protiv gripa i vakcina protiv pertusisa su bezbedne i preporučuju se tokom trudnoće da zaštite trudnicu i bebu. Antitela koja se razvijaju kao odgovor nakon vakcinacije štite trudnicu tokom perioda oslabljenog imunskog sistema u trudnoći, ali takođe prolaze placentu i štite bebu u ranom životnom dobu. Vakcinacijom u trudnoći porodilja se štiti od ozbiljnih bolesti nakon porođaja i to prenosi dojenjem na svoje novorođenče.
Zdravstveni radnici treba da budu ključni izvor informacija o vakcinama za roditelje. Izgradnjom poverenja u vakcine spašavaju se životi.
Svaki roditelj ima ključnu ulogu u zaštiti svoje dece izborom da ih vakciniše.
Svako dete zaslužuje da bude zaštićeno od vakcinama preventabilnih bolesti.
Vakcine štite od bolesti, spašavaju živote i stvaraju osnovu za dug i zdrav život.
Vakcinacijom protiv zaraznih bolesti ne štite se samo vakcinisani, već i oni oko njih.
Male boginje su jedna od najzaraznijih bolesti. Nevakcisana deca ispod pet godina života su u najvećem riziku od obolevanja i komplikacija, uključujući i smrtni ishod. Vakcinacijom možemo eliminisati male boginje.
Rubela infekcija kod trudnica može izazvati pobačaj ili kongenitalne malfomacije ploda. Vakcinacijom u detinjstvu štiti se osoba ceo život.
Vakcina protiv hepatitisa B je 95% efikasna u prevenciji infekcije, razvoju hronične bolesti i karcinoma jetre uzrokovane hepatitisom B.

Dostizanje i održavanje kolektivnog imuniteta populacije protiv zaraznih bolesti vakcinacijom je suština zajedničkih napora u svim zemljama sveta.

I ne zaboravimo da se uspesi vakcinacije drugačije prepoznaju. “Najveći uspesi su oni koje ne vidimo...Svi oni ljudi koji nisu patili ili stradali od bolesti koje su se mogle sprečiti”

* ZZJZ Pirot