Ubedjen sam u to, da nema grada u koji odete , a da su namere iskrene sa obe strane, da niste čuli reči hvala o Pirotu! O gradu koji je od ,,proklete avlije,,, bez ijednog projekta tada, u vreme ubijenog premijera Zorana Djindjića, postao sada grad- primer dobre prakse, grad koji raste i koji u svim razgovorima, bilo gde i u bilo kojoj atmosferi , služi za primer. O Pirotu se govori kada se ističe rad Gradske uprave, dobrih uklova za investitore u Slobodnoj zoni, govori se o dobroj organizaciji socijalne zaštite, uslova za nastavu, zdravstvenu zaštitu, kulturu, o brojnim objektima za sport, o uspešnim projektima na IPA konkursima... Piroćanci čekaju Koridor i gas i da u svemu budu medju najboljima. Gradonačelnik se svrstava medju najbolje u Srbiji. Pirotski budžet nikada nije imao minus! Itd. Itd.

Ovo napisah u jednom dahu, jer , kao rodjeni Pirošćanac dobro pamtim različita vremena i to pišem , stojeći pred vama , potpuno odgovoran za svaku izrečenu reč., E sad, što uvek ima onih kojima se nešto ne svidja, to je njihov problem!

Njihov, ili naš, pirotski sveukupno! Ali, sve manje treba obraćati pažnju, savetuju me moji prijatelji!

Nisam skoro bio na terenima podno Planinarskog doma. Tako ,,ide reč,, tako smo , ipak, navikli. Ajde,dobro, ispod Hotela StarA!

Bila je nedelja. U gradu sunčano, ali prohladno. Sa puta ka skijalištu, Pirot vam pod maglom izgleda kao nepregledno more. A tamo, na samo 15 minuta od centra, sve vam se promenilo u očima .
Za dva litra nafte , bez ijednog dinara za ski pas, imate osećaj da ste na Kopaoniku, Babinom Zubu, Zlatiboru... Utaban sneg, žičara, čist vazduh. Sve još lepše na zimskom suncu. Dole prema ,,rupi,, na stotine ljubitelja skijanja i sankanja, različitih dobi. Čak se i stariji spuštaju na onim plastikama.

Uvek sam najviše voleo slučajne susrete. Nenameštene, spontane, neugovorene. Kada pitanja sama dolaze, kada ih niste poslali da pripremnite sagovornika. A Neši Djordjeviću priprema, kada priča o svom gradu, nije potrebna. Došao je ,,po zdravlje,, kao i mnogi, s porodicom.

Priča je krenula spontano. Mada imam utisak da je Neša prećutao neke stvari. Ta sujeta će nas satrti . Sreća, jači smo i zato se Pirot penje sve više i više! Hteli v neki da priznaju ili ne!!

Eto to je taj iznenadni raport sa Doma. Ljudi u Hotelu trljaju ruke. Čeka se na red da se prionadje sto!!! Žičara radi, pojavili se i prvi privatni iznajmljivači skija, sa razglasa odjekuje muzika. Problem je parking. Još malo pa ćete morati da parkirate kod Rsovaca...

Kada smo se vraćali sunce se već sakrivalo tamo iza planina. Bilo je sve hladnije. Put dobar, samo u onoj ,,mrtvini,, sneg i led. Tu vodite računa!

I naš savet, ne žalite za Zlatiborom, imate naše pirotsko, prelepo... na 15 minuta od ,,belog trga,, u centru!!