Privreda je, uprkos vanrednom stanju i ekonomskoj krizi, u prvih šest meseci uspešno „preležala“ prvi talas Covid-19, jer je broj otvorenih privrednih subjekata u odnosu na ugašene veći za 6.313 (18.124 naspram 11.811) i prvo poluvreme 2020. završeno je sa ukupno 389.644 aktivnih privrednih društava i preduzetnika.

To je pokazao polugodišnji izveštaj o stanju privrede, koji su, uz podršku nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ, uradili NALED i Republički sekretarijat za javne politike u okviru takmičenja lokalnih samouprava „Šampioni preduzetništva 2020“ zasnovanog na podacima Poreske uprave i Agencije za privredne registre za period 1. januar - 30. jun 2020.

Međutim, i pored pozitivnog salda, pandemija je uticala na smanjenje privredne aktivnosti, jer je registrovano manje otvaranja novih firmi. Od januara do kraja juna otvoreno je za skoro petinu manje nego u istom periodu u prethodnih pet godina. S druge strane, došlo je i do pada brisanja privrednih subjekata za desetinu, što se delom može protumačiti kao rezultat Vladinih mera za podršku privredi tokom i nakon vanrednog stanja.

- U aprilu, u jeku epidemije, osnovano je 864 privredna subjekta, četiri puta manje od aprilskog proseka u prethodnih pet godina. U maju je taj broj bio nešto veći, da bi u junu bilo osnovano 5.365 novih privrednih subjekata i to je rekord u proteklih pet godina. Ova statistička kretanja rezultat su popuštanja mera zbog epidemiološke krize i postepenog otvaranja ekonomije - kaže direktorka za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović.

U posmatranom periodu, gotovo 25.000 preduzetnika, koji zapošljavaju oko 17.300 radnika, privremeno je obustavilo poslovanje, a najviše njih u martu (10.000).

- To nisu nužno izgubljena radna mesta, jer je deo preduzetnika samo privremeno obustavio rad tokom trajanja vanrednog stanja. Osim toga, 1. marta je počela primena „testa samostalnosti“ za preduzetnike koji plaćaju paušalni porez, pa su mnogi od njih najverovatnije prešli u radni odnos kod svojih poslodavaca, zahvaljujući između ostalog i poreskim oslobođenjima koja su u primeni od ove godine. Na to ukazuje podatak da od ukupnog broja obustava, 28,2% čine programeri i drugi angažovani u IT sektoru – objašnjava Bojović.

Polugodišnji izveštaj je pokazao i da je među novoosnovanim firmama 180 onih koje su pokrenuli početnici zahvaljujući programu Startuj legalno, a koji podrazumeva poresko oslobođenje u prvoj godini poslovanja. Broj korisnika ove mere i ukupan broj novoosnovanih firmi, predstavljaju kriterijume na osnovu kojih je, u okviru takmičenja, formiran indeks uspešnosti opština u podsticanju preduzetništva. Dodatno, kako bi se obezbedile jednake šanse za sve, kriterijumi su posmatrani u odnosu na broj stanovnika (per capita), a lokalne samouprave su grupisane u tri kategorije: male, srednje i velike. Na polovini takmičenja, ovaj indeks ni u jednoj opštini ne prelazi 65 od maksimalnih 100 poena, što pokazuje da sve imaju dosta prostora za unapređenje.

Takmičenje „Šampioni preduzetništva 2020“ je predviđeno Nacionalnim programom za suzbijanje sive ekonomije, a pokrenuli su ga NALED i RSJP, zajedno sa Vladom Srbije i uz podršku projekta nemačke razvojne saradnje „Reforma javnih finansija - Agenda 2030“ koji sprovodi GIZ. Cilj takmičenja je da se prepoznaju primeri najbolje prakse i podrži dalja primena onih mera koje daju najbolje rezultate u podsticanju preduzetništva i legalnog poslovanja, što je posebno važno u svetlu aktuelne pandemije.

Najuspešnije lokalne samouprave na poluvremenu takmičenja

U prvoj polovini godine, na listi najboljih u podsticanju preduzetništva u kategoriji velikih, prva je Loznica čiji indeks uspešnosti iznosi 65/100, a slede Stari grad (60/100) i Trstenik (53/100). U kategoriji srednjih, na prvom mestu je opština Savski venac (60/100), koju prate Raška (59/100) i Krupanj (57/100). Među malim opštinama prednjače Crna Trava (60/100) i Brus (49/100), koje su u vrh liste dospele više zahvaljujući malom broju stanovnika, nego broju novootvorenih firmi.