Gradovi i opštine u Srbiji isplatili su za šest godina najmanje 25 miliona evra na ime odšteta zbog ujeda napuštenih pasa, a 77.500 građana bili su žrtve napada. Iako raste broj izgrađenih prihvatilišta, kao i uhvaćenih „lutalica“, kontrola njihove populacije nije dala očekivane rezultate zbog čega su potrebne nove mere na nacionalnom i lokalnom nivou.

Na okruglom stolu koji su u Palati Srbija organizovali NALED i ORCA, u saradnji s Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave ocenjeno je da je potrebna izrada nacionalne strategije kontrole populacije pasa, kao i lokalnih programa kontrole jer takav dokument nema čak 78,8% gradova i opština.

- Ujedi pasa su posledica nefunkcionisanja sistema i uprkos tome što su propisi u najvećoj meri usklađeni sa regulativom EU, lokalne samouprave, pogotovo male nemaju kapacitete i sredstava za primenu. Zbog toga ćemo raditi na unapređenju zakona, kreiranju novih procedura za rešavanje pitanja napuštenih pasa i formiranju azila. Intenzivno ćemo promovisati odgovorno vlasništvo i udomljavanje životinja, kao i sterilizaciju – izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Član Upravnog odbora NALED-a Vladan Vasić istakao je da lokalne samouprave imaju problem i sa građanima koji lažiraju ujede kako bi naplatili odštetu koja se u proseku kreće od 25.000 do 100.000 dinara. On je naglasio da je neophodno formiranje registra odštetnih zahteva na nivou cele zemlje kako bi se ukrštanjem podataka iz svih gradova i opština utvrdilo koga psi „redovno“ ujedaju. Takođe, neophodno je da se ujednači praksa lekara i medicinska dokumentacija kojom se potvrđuje povreda jer se neretko dešava da lekari potvrde da je reč o ujedu psa iako za to nema dokaza.

Direktor Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama (ORCA) Elvir Burazerović istakao je da brojka od 25 miliona evra isplaćenih za odštete pokazuje koliko je važno da se pokrene dijalog s resornim institucijama, lokalnim samoupravama i sudskim organima o rešavanju pitanja napuštenih pasa. On je dodao da je veoma bitno to što se prepoznaje da je ovaj ekonomski problem opština i gradova samo posledica šireg problema neadekvatne kontrole populacije napuštenih životinja.

Prema podacima ORCA i NALED-a, broj povreda od ujeda pasa u periodu 2010-2015. povećan je čak 50%, sa 9.867 na 15.024 godišnje - ovim tempom broj povreda od ujeda bi mogao da dostigne i 20.000. U istom periodu, broj uhvaćenih pasa porastao je 75%, a mesto u prihvatilištu našlo je gotovo 172.000 životinja (broj azila na lokalu povećan je sa 16 za 59). Međutim, čak 96% opština i gradova ističe da im je potrebna pomoć kako bi rešile problem.

Pored izrade nacionalne strategije i registra odštetnih zahteva, među merama koje su predložene jeste i uvođenje novog krivičnog dela „napuštanje životinja“ i ujednačenje sudske prakse za naknadu štete, unapređenje rada Centralnog registra pasa, kao i jačanje kapaciteta Uprave za veterinu.

Kada je reč o lokalnom nivou vlasti, osim izrade lokalnih programa kontrole populacije poput ORCA programa „Po meri čoveka i psa“, preporučuje se da opštine izrade pravilnik o radu komisije prilikom odlučivanja o odštetnim zahtevima prema modelu koji je na osnovu najboljih praksi u Srbiji pripremio NALED, kao i pronalaženje rešenja kroz vansudsko poravnanje. Takođe, neophodan je efikasniji rad komunalnih službi zoohigijene i veće angažovanje na edukaciji i informisanju vlasnika pasa o pravima i obavezama odnosno pravilnoj brizi, sterilizaciji i čipovanju.