Tenzije između Irana, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela poslednjih dana ponovo su podigle nivo bezbednosne zabrinutosti na Bliskom Istoku. 

Nakon više napada na američke vojne baze u regionu, uključujući i ciljeve u Kuvajtu, situacija je postala neizvesna, a uz vojnu infrastrukturu pogođen je i civilni aerodrom, što je dodatno uznemirilo stanovništvo.

U takvim okolnostima nalazi se i naš Piroćanac, fudbalski trener i profesor Milan Stavel, koji je svoju profesionalnu karijeru nastavio upravo u Kuvajtu i istoimenom glavnom gradu ove države, daleko od rodnog grada, ali u središtu geopolitičkih napetosti. Milan, koji tamo živi sam, proživljava dane neizvesnosti. Porodica, rodbina, prijatelji, takođe.

Stavel nam se javio sa lica mesta, poslao fotografije i video materijal, kao i ličnu izjavu o trenutnoj atmosferi, bezbednosnim merama i svakodnevici pod tenzijama.

"Danas posle 11 i 15 nema nekih uzbuna, tako da možemo da kažemo da je relativno mirno nakon jučerašnjih dešavanja. Na ulicama mnogo manje ljudi nego uobičajeno. Jeste da je Ramadan, njihov praznik, ali su verovatno svi u nekoj panici i prate šta će se dešavati u narednim satima i danima. U Kuvajtu su gađane dve baze, video sam slike da je jedna skroz uništena, a gađan je i aerodrom. Škole ne rade, što se mog posla tiče treninga nema, organizovana je onlajn nastava, jednostavno rade samo oni koji to moraju. Jučerašnji dan je protekao u uzbunama, detonacije smo čuli više puta, videli i rakete, protivvazdušnu odbranu tokom večeri... ova situacija nam je poznata iz bliske prošlosti, pa je ne treba previše objašnjavati. Svakako, nikome od nas ovde ovo ne prija, nelagodno je i iskreno se nadam da će se iz nje što pre izaći".

Od našeg Milana Stavela informacije i materijal dobili smo danas (nedelja, 01. mart) oko 16 časova i 30 minuta. Po kuvajtskom vremenu, oko 18:30.

Informacije iz Ministarstva zdravlja ove zemlje kažu da je u Kuvajtu stradala jedna osoba, a 32 je povređeno.

Bio je to kratki raport sa ratom zahvaćenog područja našeg čoveka u vremenu kada granice postaju linije fronta, a običan život ponovo postaje najvrednija stvar.