Da li zbog toga što smo mi koji živimo u "užem gradskom jezgru" u poslednje vreme ne viđamo migrante na Keju, nema jurnjave po gradu, pomislili da ih ima manje i da su pronašli neke druge koridore za prolazak kroz našu zemlju.

Povremeno pročitamo u saopštenjima da su zaustavljeni šleperi s migrantima na magistralnom putu, da su se događale nezgode sa povređenim Sirijcima, Avganistancima...

Očigledno, ako je suditi po nemilim događajima u vinogradima, voćnjacima, vikendicama u okolini grada, skoro se ništa nije promenilo.

Tomislav Božilov živi u Dimitrovgradu, počeo je da gradi vikendicu na obodu sela Obrenovac. "Stegao" je koliko je mogao zajedno sa sinom, sve nadajući se da će je uskoro završiti.

I bilo je tako dok se u decembru ONI nisu pojavili prvi put, a potom, sve do pre neki dan, veoma često.

Pojavili su se, pogledajte kakav su haos ostavljali iza sebe.

Sa Tomislavom sam dogovorio da danas o svemu razgovaramo.

Kakve ću odgovore i da li ću ih uopšte dobiti, videćemo. Ko će i kako da reaguje i to ćemo morati da sačekamo.

Tomislav u svoju vikendicu već duže vremena ne sme da ide. Ne dozvoljava ni sinu.

Na koji način i da li uopšte mogu službena lica da urade nešto da zaustave ovu najezdu, pitanje je. Naravno da bi hvatanje novih grupa bilo značajno, a koliko će zaustaviti druge, i to je pitanje.

Šta može Gradska uprava? Pitanje je i to!

Kako u ovakvim situacijama reaguje Komesarijat za izbeglice, to je neizvesno.

Osećaj usamljenosti i nemoći u svemu je, ipak, najbolniji!