Volim te odlaske, posebno iznenadne, u mesne zajednice. Pre bih umesto MZ, rekao u sela ili prigradska naselja.

  Zateknete u tom trenutku svakodnevne životne relacije ljudi. Neki krenuli u prodavnicu, drugi se vraćaju, žene se srele pred kapijom i tu otvorile sve aktuelne teme. Deca  koja ne idu u škiolu, ona malena, igraju se u dvorištu, u selima traktori žure, njive čekaju, čuje se lavež pasa, oseća onaj uobičajeni miris iz okolnih štala.

 Sve prirodno, sve i svima blisko. Navikli ljudi na takav život.

 E baš to me pokrene da ih zaustavim, ili udjem u njihova dvorišta dok možda hrane stoku, muzu krave, spremaju se da idu na njihu... Kako ja to kažem, da sednem "krstato" sa starijim ljudima i započnem priču o starim, prošlim vremenima ...

..........................................................................................

Pre neki dan, išao sam da radim temu o rekonstrukciji pruge.

-           Stigli su do naselja Radin Do. Tamo su kod igrališta, reče mi čovek na Železničkoj stanici.

Parkirao sam "žućka" baš na mestu gde bih ga nekada često parkirao kada su ovde bili veliki turniri u malom fudbalu. Tu iza zaštitne mreže. Koliko li je ljudi ovde bilo. Ceo grad bi se sjatio. A sada!

  Tu na igralištu sreo sam čoveka, vraćao se iz prodavnice. Pitam zašto je propalo sve ovo? Tako krenusmo u razgovor.

 Završio sam temu o radovima na pruzi. U povratku, "zaustavio me miris" tek rascvetalog drveta. 

  ...Krenuo sam nazad. "Žućko" se probijao izmedju automobila po raskopanom putu. Očekuje se valjda krpljenje udarnih rupa. Tako ih zovu. Tamo dalje, na Šestom koloseku i dalje haos. Kao i uvek.