Ako je suditi po tome kakvi glasovi stižu i kakva se atmosfera napravila ovih dana, čekaju nas, najpre, "vruće pripreme" tokom vrelog leta, a potom, naravno, i neizvesna jesen.

Dok su fudbaleri bili na kupanju u znoju ili na moru, koristili, kako ko, zasluženi odmor, novi predsednik sa saradnicima iz rukovodstva i stručnog štaba tragao je za momcima koji bi bili dodatna snaga za konačni napad na tu Prvu ligu, koja je proteklih godina na volšeban način bila daleko.

Šta sve hrabri na tri dana pre početka priprema za to, da svesno preteram, "istorijsko" prvenstvo?

Najpre, osetilo se i tokom svečanosti kada je večno mladi "osamdesetogodišnjak" "ugasio svećice", pozdravio brojne generacije velikih fudbalera i podsetio one koji su zaboravili ko je RADNIČKI PIROT.

Iskreno se nadam da su najpre probuđeni Piroćanci, da su Pirgosi u podrumima pronašli zastave i transparente, obnovili ili da je mlađa ekipa naučila one čuvene pesme i da ćemo ih ponovo čuti u budućnosti.

Dalje! 

Da verujem da su se konacno umirili svi "gore namireni". Da su im sve želje, bitne za njihov politički opstanak, ostvarile. Da su deo tog gorko-slatkog kolača "kusali" njihovi kumovi, sinovi, zetovi, visoko podšišani i oni sa debelim lančugama oko vrata!

Njihovi "štićenici" godinama su otimali titulu i "ni sram, ni oči", što je govorila moja pokojna majka, ulazili u tu i takvu Prvu ligu. Kako ulazili, tako je šutem u "zadnjicu" napuštali da se ili ne vrate, rasture ili ih "neko gore" vrati na popravni! 

I tada dodaju neku godinu kraj imena kluba i od Okružne lige za tri godine ostvare planove, dok sve vreme tuku tu predivnu fudbalsku igru!

Da ih ne nabrajam...

Pričaju ljudi, a ja se "dzverim" što bi rekao onaj umetnik iz sela Vlasi!

Pričaju ljudi da im je malo dva i da se sprema novi "bagdalski tajfun"!

I ponovo jedan "združeni" Klub sa veštačkom cifrom kraj imena.

Pričaju ljudi...

Da, bre, maju se tako po "me'ane" i pominju:

"Lele majke Zamfirove, neki "glavešine" sabrale i "poju" onu poznatu - Kude je taj...!

Ne, bre, brate Niš-ava, nego tu kad se krene od Sićevo po stari put sa desne strane!

Ma neje moguće, ne me maj! Jeste, bre, došao onaj sudija, poneli oči čantru i kupuju momčetija!"

Pričaju ljudi!

Da su oni "što sve iskopaše" napunili kufer sa "njihove naše pare" i da se spremaju i oni da "ritaju" ovaj naš fudbal.

Jedan se zove Daj Lo Vu, drugi Eve Ti Na...

Pričaju ljudi...

A, ja se ponovo, kao sve ove godine, nadam.

- Da im je dosta više, da imaju obraz i da će da odvežu fudbal i pustiti ga da se igra.

- Nadam se i zbog onog što obećase naš Džaja i Radujko da će čistiti fudbal od svih zlotvora.

- Nadam se da će Mesina, italijanski sudija, da zavede red i da oslobodi sudije, za koje i dalje mislim da umeju da dobro sude i da, zaista, dele pravdu.

- Nadam se da je gospodin koji nije imao mrlju na svom poslu u službi, ali i na utakmicama dok je bio sudija, a koji je određen da u naš FS RIS, spreman da očisti korov, da nema više tatin sin i "njihove" sudije, već da će i on, kao i Mesina, da vrati fudbalsku igru fudbalerima!

I da se vratim na početak.

Želim da budem ubeđen da predsednik i svi njegovi u Klubu, svi Bobanovi, Markovi i Džunini momci, kao i svi mi koji nismo zaboravili da je Radnicki naš, znamo gde su nam putevi, znamo da moramo da mnogo činimo da stignemo do isanjanih snova i ostvarenja godinama čekanih želja.

Postoji jedna reč koju često na evropskim i svetskim terenima fudbaleri ispisanu donose na teren.

Nema snaznije od te reči:

RESPEKT!

Respekt prema ISTINI i POŠTENJU!

Respekt prema fudbalskoj igri!

Respekt prema protivniku i sudijama!

I, konačno, ovaj naš osamdesetogodišnjak očekuje RESPEKT koji je za sve godine, pobeda i poraza, časnog postojanja zaslužio.

Respekt od svih u fudbalu, ali naših ljudi ovde prema istoriji i pirotskoj legendi.

Epa, neka nam je!