Kada pišem ove tekstove, nadam se da ste me razumeli,  pokušavam tako da razgovaram sa vama, da otvorim prostora da reagujete. Kako  se ono kaže, “da se siti ispričamo”!

Posebno sam inspirisan, što mi je i najveće zadovoljstvo u ovom poslu, da izađem na ulice ovog grada, da se srećem sa vama i otvaramo zajedno priče o malim, svakodnevnim stvarima.

Neću da kažem da je to neka moja životna filozofija, tek smatram, da se ljudi upravo tu otkrivaju kakvi su. Kako gledaju na život!
 

U tim svakodnevnim, malim detaljima. Ha, za one velike, oni se pripremaju, idu na sigurno. I tada  nastoje da vas fasciniraju.

Evo primera.

Juče je gradska degelacija izašla da vidi kako odmiču radovi na Trgu. Sve je poznato. Išli su na sigurno. Trg, centar grada, narod vidi, uređuje se posle toliko godina, odvojene dobre pare i zašto delegacija ne bi izašla i u pratnji novinara koji trljaju ruke i trče
iza njih, rekla narodu za ovu veliku stvar!

E sad o malim stvarima.
Juče  sam u Ulici  Nikole Pašića, kod one cvećare, (gde inače kupujem cvet i sveću kad idem na kanal gde je nestala naša Anđela), ponovo pitao ove dve dame:
Koliko je sati ? (Care, care...)
Jedna je pogledala unutra I rekla. Ova druga se setila.

Na  krovu iznad ovog nazovi poslovnog centra, koji je skoro prazan, stoji sat. Vreme je stalo podavno!

Sve sam saznao, nije me mrzelo, vratio sam se do Malog mosta. Da li je Vasa  časovničar u radnji?!

Krenuo sam od nekadašnje Vasine  časovničarske radnje nazad.  Sve, bilo je potpuno isto.

Eto, zar nije lepo da taj sat radi, da glasno otkucava,  da ljudi koji žure bace pogled i odrede se u vremenu !

Sećam se jedan su bili postavili na Crvenom trgu. Šalio sam se, podsećao me na mikrotalasnu peć.

Ovaj drugi je na udarnom mestu. Ko nije od Golemog mosta krenuo u Tija Baru. Kući, na pijac, “na rabotu”...
 I ne radi!

Satovi na trgu, česme, drvoredi, ulični prodavci, parkovi, bašte ispred restorana, ulične svetiljke, sve to je duša jednog grada.
 To su one “male stvari” koje otkrivaju koliko ih razumemo, vrednujemo, poštujemo!

Kao ono kada se neko nije setio da pošlaje autobus sa decom u Arenu na odboijku, ili na Trg Republike da navijaju za Pirot  u basket 3x3.
 Ili ...

E o tome ću povremeno !
Male, svakodnevne stvari !