Da li je to sudbina neka, tek, tekstilne fabrike u gradu šnajdera i šnajderki nikako da krenu onako kako radnici zaslužuju. Kada je otišao čika Dragan, promenili se ljudi i vreme i raspadom tekstilnog giganta kojem se svet divio, Piroćanke su se našle pred teškim izazovima.

Dok neke manje konfekcije uspevaju da posluju, poslednju godinu-dve iz nekih stižu zabrinjavajuće poruke.

Makaron moda, došla je u Pirot na velika vrata. To su najavljivali i naši funkcioneri. Najavljivano je upošljavanje dodatne radne snage. Naše šnajderke, majstori svog posla "proizvodile" su veoma kvalitetne zimske jakne.

Vreme se menjalo, uslovi su postajali sve teži. Kovid, ratovi, ali možda i loši planovi i programi... Safet Saglam i njegova Makaron moda, radili su sve teže i rezultati su bili sve slabiji. Kako u Pirotu tako i u Velikoj Plani, gde je ranije počeo proizvodnju.

Često su stizale poruke radnica iz ove Fabrike. Poslednja četiri meseca posebno. 

Juče sam bio u fabrici. Safet Saglam morao je u Beograd. Dogovorili smo viđenje. Smatrao sam, to je uostalom i naš postulat, da uvek treba reći istinu, razloge, sve je to bolje, makar bilo i bolno, od ćutanja. Time se rukovodimo u poslu.

Danas sam pola sata čekao ispred kapije. Kako je advokatica Jasmina Vidanović bila u restoranu sa Radnicima, krenuo sam.

Jasmina Vidanović, advokatica upravo je završila razgovor s radnicama. Postoje dve opcije. Za radnike nije dobra nijedna.

Ušao sam u hol. Nije prvi put da srećem uznemirene radnike koji gube posao.

U međuvremenu pozvao me Safet Saglam. Kao i njegov advokat ranije, nije želeo pred kameru. Bez njegovog odgovora ova tužna priča nije potpuna. Stajao je kraj prozora, kamera je lutala, čuo se samo ton. Donekle.

Sa Safetom u njegovom velikom prostranom kabinetu bio je i njegov sin. Da ponovim, nada se Safet da će od februara biti bolje. Nije lako, to mu verujem. Ali, proteže se dugo. Radnice su ispunjavale normu, plasman je postojao. Naplata, ranije obaveze. O tome nije želeo da govori. Jeste uložio dosta u mašine, uređenje prostorija.

Ispratio me. U hodniku, stoje i čekaju da potpišu "predaju" otkaz i odlazak iz fabrike. Jedna mlada majka sakrivala je suze. Sve zabrinute.

Dole na izlazu još jedna grupa. Jedan od retkih radnika je sa njima. Tužno! Traže pomoć. Gde, od koga?

Kiša je prestala da pada. Neko zubato sunce probijalo se kroz oblake. Ne znam da li je to sunce njihovo. Odlučuju, čujem, sve će "na Biro" kako se to obično kaže. Primaće po 20.000 dinara. U ugovorima  piše da se otkaz dobija zbog neispunjavanja obaveza. Samo je tako moguće.

U Fabrici je radilo preko 300 radnika. Više od polovine je napustilo i tužilo. Popisane su mašine, niko se još nije namirio. Kažu da su i predstavnici Poštanske štedionice bili ovde. Advokatica Jasmina Vidanović danas o tome nije govorila. Stanje u Velikoj Plani je takodje bilo teško. Odustalo se u poslednje vreme i od jakni. Šile su se neke radne kecelje, valjda! Pitanje je, to samo Safet Saglam zna, koliko je to moglo da prati troškove poslovanja? Očigledno da sledi težak i neizvestan nastavak.

Zakoni su često jedno, a život, pravda i istina nešto sasvim drugo!

Da li se i ova priča, kao i ona o Prvom maju, završava odlaskom radnika u nepoznato!?

Saznali smo da je delegacija od desetak "šefica" kako ih zovu, bila u kabinetu Vladana Vasića, predsednika Privremenog organa. 

Vasić ih je pozvao da razgovore nastave u ponedeljak, 25. decembra u 12 sati.

U međuvremenu, kako su nam rekli, Vasić će zatražiti informacije od inspekcije rada.