... Nisam dobro "proveo" današnje pre podne na Svetski dan slobode medija. Pokušao sam da o tome ne razmišljam jer ima mnogo apsurda , ali ću sigurno narednih dana kazati šta mislim o medijima, tu ovim našim, u Pirotu...

...............................................................................

Uvek kada zatražim neki svoj unutrašnji mir, posle i ovakvih dan, ali i da "ishodam" planiranu deonicu (dok ovo pišem na tlf. na onoj aplikaciji je 6038 koraka, 4,29 km i 329 Kcal, ili 1 sat hodanja), obično posle jutarnjeg hodanja u dvorištu i ona tura posla ručka, u predvečerje , rekoh zatražim neku svoju samoću u šetnji Kejom. Kada, ako ne sada. Treći je dan maja. Kej, Sarlah, parkovi, obale Jezera, Jerma, cela Pirotska kotlina, sve odiše svežinom, prolećnim čarima, nijansama predivnih boja, čistim vazduhom.

Tu na tijabarskoj strani, kod nekadašnjeg "Šulejinog brzaka" sreo sam se sa Lokijem Stankovićem. Izlazio je iz kuće! Trenerka, Zvezdin grb, krenuo na futing. U kratkoj priči reče mi da je dane praznika proveo kući, sa svojima i da je svaki trenutak koristio da udahne sve lepote rodnog grada. Loki uvek skroman, svestan ili ne da je "Bog" u Majorci, tamo gde je podizao gledaoce na noge i gde je i sada poštovan mnogo više nego što je to ovde u njegovoj zemlji. Ovde u Pirotu, on je uvek nasmejan, skroman, naš Loki.