Volim te spontane razgovore, slučajne susrete.  Bio sam uznemiren onim što sam po drugi put juče, doživeo isprted ambulante u Pazaru i prosto hteo da što pre pobegnem odatle.

 Tamo gde izvršavam neke domaćinske poslove, srela me jedna žena.

Gospodine Paunoviću, odavno čekam da Vas sretnem. Pratim vaš Portal. Ono što sam pročitala o jednom čoveku, ne mogu da kažem da je on baš pravi Piroćanac, podstaklo me da Vam kažem!
Živim u Vidličkoj  ulici. Ljubitelj sam životinja i skoro svaki dan hranim pse. Nažalost, ne samo za ljude, već i za  pse. Oni su na divljoj deponiji koju je napravio taj Panta. Molim vas  tražite da nas spašavaju od ovog čoveka.

Prihvatila je da govori.

Bilo je već pola tri. Žurila je. Rekla je da je u pola četiri svakog dana tamo, nosi hranu psima. Poslaće mi fotografije.

..............................................................................

Nismo imali vremena da odemo tamo. Objasnila mi je. Iza Buvlje pijace, na desnoj obali Gradašničke reke. Dogovorili smo, danas u pola tri biću tamo.