Pišem, jer želim da budem čist i jasan. Fudbal je deo moje porodice i mog posla. Pripadam ovoj igri i nisam miran kada je tuku. A tuku je decenijama.

Da podsetim: Radnik, Moravac Orion, Dubočica, Trajal, Dinamo Vranje...

Samo poslednjih godina te ekipe su, nevidljivim silama, uguravane u Prvu ligu, na štetu Radničkog i fudbalskog istoka.

Neki su preskakali rangove takmičenja. Prikačili onaj broj na kraju, jer su menjali lični opis, tradiciju, postojanje, samo da ih ima...

Uvek su se iza tih nedela sakrivali neki, inače, dobro znani likovi.

I većina njih trajala je kratko. Veštački. Orion ne postoji. Fudbaleri Dubočice pre neki dan su sedeli na travi umesto da igraju!

Radnički je sav u ranama. Odlazili su prevareni Mile Tomić, Aca Kuzmanović, Vojkan Aleksić, Dragan Perišić, Nikola Puača, Goran Lazarević...

Ne dao Bog i Boban Stanković.

Odlazili su momci kojima je fudbal život, prevareni zato što su nosili dres sa grbom Radničkog.

Da li je uklet ovaj fudbal, ili je Radnički, ovaj pirotski, toliko morao da trpi da su Piroćanci, shvativši da se do prvog mesta ne može, razočarani odlazili sa Stadiona?

Da li u ovakvom srpskom fudbalu nade više nema?

Da li se nesreća ponovo nadvila nad Stadion "Dragan Nikolić"?

Da li je to taj naš srpski fudbal toliko zadrigao u nečasti?

U kojoj to zemlji na svetu ima da gradonačelnik naredi:

"Ove godine Prva liga, sledeće Super liga. Hoću Zvezdu i Partizan ovde. Za rudno blago ne pitajte. Kopaćemo zajedno i mi i gazde našeg bakra."

I gradonačelnik je doveo dva istaknuta, proverena silnika, prosipao poluge i naredio!

Pišem, naravno, o Srpskoj ligi Istok.

Dvojica koji vode Klub iz Bora zovu se dr Pešić i "mr" Anđelković.

Pešić je prošle nedelje rekao: "Pošaljite poruku Neši Paunoviću, neka zna, premiraćemo Vlasinu."

Da li jeste ili nije, zna se. Vlasina nije mogla bolje, Radnički je pobedio. Dva čoveka u Vlasini, jedan još trči, drugi sa klupe naređuje, kažu, nastavili su prijateljstvo. 

Zašto da ne. Ima još dve utakmice zajedničke, trebaće im.

Zašto se, to znaju na istoku zemlje Srbije, ne trpe Bor i Zaječar... njihova stvar. Ali, zašto je do mene stiglo na desetine poruka:

"Ne dajte se, srediće oni sve. Traže da im sudi neko sa Prve lige."

Sve su spremili.

Pišem zato što volim ovu igru! Zato što sam se nagledao svega i svačega! Zato što se Pirot umirio, razočarao, ostao bez snage, volje, optimizma. Zato što su najavili, kao i svih godina ranije, pre prvih utakmica ko će biti prvi.

Bili su Radnik, Orion, Dinamo, Dubočica, Trajal. Bor je na redu!

Srbijo, treba da ovo znaš. Ljubitelji fudbala, uverite se i dođite u nedelju u Pirot.

Ne znam šta kažu ljudi koji žive u gradu bakra. Ne znam koliko se u ovu igru razumeju Ziđin i njihovi ljudi i ne znam da li im je neko rekao kako će njihovi dospeti tamo gde je naredio glavni gazda Bora. Na koji način? Golom kao Maradona, uz suđenje Miladinovića koga je ta krađa koštala samo tri utakmice pauze.

Ko zna, možda bi ti vredni ljudi nekoga i pitali, zašto im poklonismo toliko tona naše, srpske rude! Kad oni, gledaj šta rade...

Dođite, ljudi, u nedelju na stadion Dragan Nikolić. Taj čovek, čije ime nosi Stadion, tvorac je i ovog kluba i tog vrhunskog terena.

Kako li bi on tek...

Dođite! Nadamo se da ćemo gledati poštenu fudbalsku igru.

Ko nadigra, ko ume više i bolje.

Ali ne da doktor i magistar šetaju Srbijom i raznose dragoceno nam rudno blago!

Samo ne nikako golovi rukom, uvrede, pretnje, naređenja niti lopovluci.

Ako toga bude, potpuno je jasno da se treba još jednom, ko zna koji put, zapitati:

Gde, ljudi, idemo? Kako sve ovo trpimo?

Zašto dalje da se igra ovakva užasna igra i zbog koga!?

Dragi ljubitelji fudbala, dragi Piroćanci, navijači našeg tima, dođite u nedelju na Stadion! Igra naš Radnički!