U fudbalu je to posebno teško, ma u životu, u svemu, kada uđe neka muka, duša drhti, uvuče se neki strah, nepoverenje u sebe, a noge ne slušaju.

Ovo je taj isti Radnički iz jesenje sezone, možda i popunjeniji na nekim mestima (Kostić Milutinović, Nikolić, Colić, Vojinović). Onaj Radnički, jesenji prvak sa 3 boda prednosti.

A onda se dogodilo Meševo i sve kao da je puklo.

 Fudbalska javnost je reagovala, kolale su se različite priče.

Stekao se utisak da su se svi urotili i digli glas protiv Radničkog.

Ovi momci nisu zaboravili ovu igru. Tih 15 najčudnijih minuta u istoriji ovog Kluba.

 ...

Još uvek su zakasneli gledaoci tražili mesto na tribinama, a Radnički je mogao da vodi sa 1:0.

U 5. minutu agilni Petrović je sa desne strane šutirao u prvi ugao, lopta je izbačena u prvi korner.

U istom minutu posle kornera Ristov je petom pokušao da prosledi loptu, koja je prešla prečku i "sela" na mrežu! 

Svilajnčani su, kao i sve ekipe, pokušavali da iz drugog, prednjeg bloka odigraju kontru i u tome uspeli.

Kontra, Stojanović je sa desne strane ušao u sredinu šesnaesterca, lopta je na putu ka golu okrznula nekog od igrača u belom dresu i završila u mreži.

Tako to biva!

26. minut Još jedna kontra. Novičić se našao u dobroj poziciji, ali nije pogodio okvir gola.

27. minut Period dobre igre gostiju, pre svega na sredini terena. Posle centaršuta sa desne strane, Gvozdenović je zakasnio i iz mrtvog ugla šutirao kraj gola.

Za sve vreme prvog poluvremena, domaći si imali više loptu u nogama, napadali neorganizovano, a pred golom nisu uspeli da budu uspešniji.

36.minut Dobra kombinacija Adžibabe i Đurovića, koji se mnogo trudio. Kada se očekivao gol, lopta je pobegla i završila u rukama sigurnog golmana gostiju.

40. minut Ponovo je Aleksa Petrović prošao po desnoj strani, ali je na kraju bio neprecizan.

 Mladi Antić zamenio je u 25. minutu povređenog Kamenovića, odigrao povratnu, na odbijenu loptu natrčao je Matija Nikolić i ubacio u mrežu.

U nastavku još jedan hendikep za Radnički. Kapiten Ristov je zbog povrede ostao u svlačionici, zamenio ga je Colić. Bila je to prva izmena, Lazarević je želeo da ubrza igru. Nemanja Mančić ušao je umesto Matije Nikolića, a Kostić Milutinović zamenio je Petrova.

 Gosti mirni, bez panike, tehnički "doterani" znali su ne samo da rešavaju probleme pred svojim golom, već i da dobro kombinuju u polju.

Pred golom su obe ekipe imale mnogo pokušaja.

Ulaskom brzonogih fudbalera po krilima, posebno A. K. Milutinovića po levoj strani, Piroćanci su krenuli u odlučujuću ofanzivu.

Ređali su se napadi, pokušavali su Đurović, Colić, Adžibaba, ali nije htelo.

Đurović je imao šansu utakmice. U 85. minutu posle centaršuta, iz okreta je šutirao, ali je golman Vasić i ovoga puta potvrdio da je bio među najboljim igračima utakmice.

I konačno, dok je četvrti sudija Stefan Ćirić podizao mali semafor da će se igrati još četiri minuta, a svi bili na nogama, dogodilo se ono što smo čekali 92 minuta.

 Svi fudbaleri oba tima krenuli su ka golu Stefana Vasića.

Igrao se 92. minut. Kostić Milutinović i Đorđe Colić su kombinovali, mladi fudbaler je lepo smirio loptu i majstorski "isekao" kako se to kaže unutrašnjim delom stopala i lopta je, kao "navođena raketa", završila u levom gornjem uglu. Uzalud se Vasić ispružio, nije mogao da odbrani i tako izgubio titulu igrača utakmice.

Tako su Lazini džokeri sa klupe u poslednjih 20 minuta promenili krvnu sliku njegovog tima i evrogolom talentovanog Colića osvojili bodove.

Na kraju, velika radost domaćih. Prosto sam nekako uspeo da "otmem" iz zagrljaja junaka derbija Đorđa Colića i strelca prvog gola Matiju Nikolića. Kostić Milutinović i Neca Mančić već su bili u svlačionici.

Sa Vladanom Radačom, nekada reprezentativnim golmanom, mojim starim poznanikom, ne propuštam priliku da razgovaram kada sa Radničkim dođe u Pirot.

Nije bilo lako Goranu Lazareviću posle utakmice. Njegovi fudbaleri sa klupe, ispostavilo se, rešili su meč.