"Od sabale" što bi rekao narod, vraćamo se temi, s kojom smo "završili" dan!

Oko 9h javio se "Jesko", sećate se njega, tokom zime je sa ekipom "vijao" po Staroj planini, da se pročiste putevi do najdaljih sela.  

Jesko nastavlja rad od proleća ponovo po selima u kotlini i na planini, ali da čisti, kako kaže, "tragove nesavesnih gradjana". 

Ništa se nije promenilo. Plašimo se da neće skoro. Tražili su kontejnere.  Postavili smo po selima 500 kontejnera.  Smeće i dalje više svuda nego u kontejnerima.  Pored toga, ne zatvaraju ih tako da psi I mačke mogu da kopaju po njima i bacaju smeće van.

 Zna se da smo manje radnika, ali je pitanje da li narod zna koliko je mnogo više divljih deponija. Pored kontejnera, po livadama, kolskim putevima. Sve živo. Šta se sve ne baca. Šerpe, dušeci. Stari ćunci, cigle crep, alter, šut…

 Danas smo u redovnom obilsaku puteva prema Zavojskom jezeru. Lepo je,  ima više ljudi, ovih dna bilo je i nekih dogadjaja. Setio sam se vašeg Portala i poslao sam vam.

 A vi vidite kako ćete dalje !

   I šta sad, kako dalje objašnjavati? Ljudi koji "izadju" u prirodu, sve što im ne treba sakupe na gomilu, stave u kesu, one crne koje ponesu od kuće, napune kesu, ponesu ka kući i bace u prvi kontejner.

To je pravilo ponašanja ili kultura življenja.

Moram da kažem, baš me briga ko će šta da kaže. Ovo je veliki društveni problem. Medjutim, mene brine što je i naš pirotski problem.

  Što medijima ne smeta da se gušimo u smeću, što je Komunalac usamljen, što se na Gradskom nivou problem ne rešava rigoroznije. Muka mi je kad pominjem  Zapad kao primer  i nas stavljam u degradiranu poziciju, ali tako je. Kazne su na licu mesta. Tamo žvakaću gumu bacaju u korpu za smeće… Neću dalje. Ovde kod nas, velike table "ne bacaj smeće van kontejnera" polomljene, a šporeti, dušeci, auto gume, šut gomile.

  Kako rešavati i ovu pošast? Jeste, to je. Roditelji, porodica dakle, čim dete počne da razume, pričajte. U vrtićima pričajte, u školama pričajte. U mesnim zajednicama okupite ljude, pričajte. Na ulici kažnjavajte, na lokalnim putevima – kažnjavajte.

  Udarajte nas po džepu.

  Da "procvilimo" da osetimo koliko boli, onda ćemo se setiti našeg Miomira, koji postaje simbol borbe i našeg Jeska koji sa svojom malobrojnom "vojskom" pokušava da iz te borbe izadje kao pobednik.

  Nema nam druge. Zarazićemo prirodu, a priroda ništa ne zaboravlja. Ćuti, trpi, ali nam i vraća često .

  Da  upamtimo da moramo da je čuvamo !

  A vi koji možete mame, tate, vaspitačice, učitelji, nastavnici, "opštinari", kmetovi u selima, novinari i "novinari" ćutite i što bi rekao "Jabučilo" - DZVERITE SE!