Ponovo pozivi, pisma, mejlovi. Dva tri dana nisam prolazio ulicom gde je Kovid ambulanta. Jutros oko 7 na mesindžer mi je stigla fotografija i tekstualna poruka. Svetlana

Ne lezi vraže. U medjuvremenu, zove me moj komšija. Sumnjiv na kovid. I on i kćerka.Otišli tamo. Ništa. Zašto.

Nema brojeva. Jutros sve otišlo.

Ćerka baš ima temperaturu, njega sve ubolelo.Moraće ujutru da porane da uzmu broj.

Pre jedan otišao sam ponovo tamo.

I šta sad? Dr Radovan Ilić, “umilnim glasom” pokušava danima da ubedi kako su problemi nerešivi. Kako nema lekara, prostora. Kada ga čovek sluša, a leži kući s 38 temperaturom i boli ga svaka koščica, drugačije razmišlja. Još da čeka do sutra. I to, da neko stoji u red i čeka tu magičnu cifru.

Nisam pitao kako je u drugim gradovima, tek ovo baš ide mučno. Na fejsbuku fotografija o dugačkim redovima. Što nije naše i što nama lično ne šaljete ne objavljujemo.

……………………………………………………………………………………………………..

Kada sam jutros dolazio u Radio baš sam se iznenadio. U poslednje vreme “napad” je na Kovid u Tija Bari. Izašao iz kola da pitam ljude kako im je.

  To da ih ubedjujem da je ujutru hladno, da ne mogu ljudi, kažu, od pola šest da čekaju, da bi uzeli broj. Da sede u kolima kako bi neko njihov ili oni, stigli na pregled.

Ovo u ovoj ambulani u Pazaru zašto je tako ne znam, valjda ima nekih principa. Neko ih ne poštuje. Ko, neka se i time pozabave.