Pre par godina na jednom od časova profesionalne orijentacije dok smo razgovarali o školama, smerovima i zanimanjima jedan od učenika me je, onako u šali, pitao koju školu treba da završi da bi postao predsednik republike. Pomalo zatečen pitanjem, a imajući u vidu stručne kvalifikacije tadašnjeg srpskog predsednika, učeniku sam u šali odgovorio da za to radno mesto može da ostane i sa osnovnom školom. Кako je u međuvremenu Srbija ozbiljno „napredovala“ sasvim je prirodno da su „napredovale“ i kvalifikacije državnih funkcionera pa se moj odgovor učenicima, koji pretenduju da jednog dana budu na mestu predsednika, ne bi mnogo razlikovao od fenomena koji je maestralno, davne 1936. godine, ismejao Nušić pišući komediju „Dr“. U tom smislu ljudima je možda još poznatija fimska replika „Imam pare sad hoću nivo“, legendarnog Žike Pavlovića koju je uputio supruzi Dari.

Međutim, ono što me ovih dana više brine od pitanja školske spreme državnih funkcionera i javnih ličnosti jeste šta reći učenicima ako reše da na primer postanu medicinski tehničari, lekari, programeri ili nešto slično. To me nekako muči, pošto svaki dan kad krenem na posao u Gimnaziju ne mogu da ne bacim pogled na zgradu bivše „Jugobanke“ gde je velikim slovima ispisano „Medicinska škola“. Neke slične natpise poput istureno odeljenje ovog ili onog fakulteta već sam viđao i na drugim zgradama u našem gradu i znam ljude koji su „studirali“ na takvim mestima pa me sve to kao prosvetnog radnika nekako dovelo u „dilemu“ šta preporučiti budućim srednjoškolcima ili studentima. Ovaj tekst sam napisao suočen sa Hamletovskom obrazovnom dilemom mladih u Srbiji, koja otprilike glasi, juriti znanje ili diplomu pitanje je sad. U tim razmišljanjima nekako mi je pao na pamet poučan vic o prodavcu diploma na buvljoj pijaci koji je u ponudi imao različit spektar papira koji nose određena zvanja. Кako je jedan imućni kupac izrazio želju da sebe okiti diplomom medicinskog fakulteta prodavac mu je rekao da to košta šest hiljada evra. Problem je nastao onog trenutka kada je budući „lekar“ shvatio da ima samo pet hiljada i da ne može sebi da priušti skupu lekarsku diplomu. U tom za kupca krajnje deprimirajućem trenutku, prodavac iznađe Кopernikansko rešenje i reče: „Nije problem može i za pet hiljada ali moram malo da te propitam gradivo“. Zašto mi je baš ovaj vic pao na pamet, ne znam. Valjda me pogled na zgradu nekadašnje „Jugobanke“ koja je sada zgrada večernje „Medicinske škole“ asocijativno vratio na neka „srećna“ vremena kada je diploma mogla da vas „pogodi“ kroz prozor kao slučajnog prolaznika sa malo dubljim džepom. Nisam baš sa dubokim džepom ali ću svakako paziti kad prolazim pored nove pirotske škole.

Davor Lazarević, istoričar

Redakcija se ogradjuje o stavove autora Kolumne, smatrajući ih njihovim ličnim javno izrečenim ocenama ili razmišljanjima .

…………………………………………………………

Pozivamo zainteresovane koji žele da na našem Portalu objave svoje mišljenje da nam se jave ili tekst pošalju na mejl plusradio010@gmail.com