Jedan od programa trećeg dana Salona knjige i grafike u Pirotu bio je posvećen aktuelnom dobitniku Nobelove nagrade za književnost, Peteru Handkeu, austrijskom književniku koji danas, uglavnom, živi i radi u Francuskoj. O ovom književniku do nedavno se malo govorilo u Srbiji. Ali, kada je dobio Nobelovu nagradu digla se “oluja”, ne samo u Srbiji, pre svega u Evropi. Mnogi, koji i nisu čitali njegova dela, usuđivali su se da ga osporavaju, ponajviše, ili isključivo zbog njegovog romana Zimsko putovanje do reka Dunava, Save, Drine i Morave ili Pravda za Srbiju. Možda je i jedini svetski pisac koji jednu malu zemlju u raspadanju, Jugoslaviju, uzima kao predmet svoga interesovanja. U vreme kada je proglašen za nobelovca, na iznenađenje mnogih u srpskim knjižarama se nisu mogle naći njegove knjige kaže, Nebojša Grujičić, učesnik književne večeri i jedan od najboljih poznavalaca Handkeovog književnog stvaralaštva.

Grujičić navodi neke od primera kada se Peter Handke suprotstavlja zapadnim medijima nazivajući novinare lažovima, lešinarima, onima koji vode rat protiv realnosti.

Malo je vremena bilo da bi se o nobelovcu, Peteru Handkeu, još podrobnije razgovaralo. Ono što je privuklo pažnju brojnih posetilaca književne večeri, pored ostalog, jeste i jedna Handkeova pesma iz zbirke „Živeti bez poezije“, koju je govorio Muharem Bazdulj.