Srpska liga Istok, 8. kolo

Prahovo: Dunav - Radnički 1:1 (1:0)

Radnički: Mirković, Stojanov (Ristov), Nedeljković, Tanasijević (Antić), Mladenović (Stojanović), Vojinović, F. Petrović, Đorđević, Dušanić (Petrov), N. Petrović, L. Petrović;

Rezerve: Ristić, Antić, Petrov, Ristov, Stojanović, Ilić, Stanković;

Dunav: Maksimović, Zvizdić, Popović, Stevanović, Stanković, Feković (Ristović), Marković, Puljecović, Radulović, Milovanović (Bogoslovski), Cvetanović;

Rezerve: Lazić, Ristović, Janković, Bogoslovski, Petrović;

Sudije: Stevan Milošević, Nikola Stojanović, Đorđe Šaronjić, Petar Živić;

Delegat: Saša Jevtić; Kontrolor suđenja: Zoran Đurović;

Strelci: Konstantin Ristović u 42. minutu za Dunav i Mateja Mladenović u 81. minutu za Radnički.

Da li me je Bog nagrađivao svih ovih godina da prisustvujem neobičnim utakmicama, ili me je stavljao na muke, tek, čini mi se da je ovo bila jedna od takvih. 

Lično, žalim što više ne gledam u oči taj "fudbal inženjering"! Bio bih u prilici da vam to prensem, što bi za vas i mene, naravno, bila jedina prava prilika da govorim ono što vidim!

Nagledao sam se mnogo toga što je bilo neobično, drugačije od normalnih fudbalskih utakmica kakve sam navikao da gledam kada je Radnički igrao u Pirotu.

Već promovisani prvak pomerio je svoju utakmicu za petak, kako bi rukovodeća garda došla u Prahovo. I došli su, ali nisu bili sami. Scenario isti kao kada je drug predsednik na tribinama u Zaječaru bio dobro čuvan! Od koga, to niko od Zaječaraca nije znao.

Možda je to sada moderno!

Još ovo, a onda akteri.

Nikada do sada tokom utakmice nisam dobio toliki broj poruka. Neki Zaječarci došli su u Prahovo, neke Nišlije... odbijao sam sve njihove sumnje, priče, mada sam verovao samo u ono što sam već pomenuo, da je borska fudbalska elita bila na licu mesta, pojačana mojim starim znancem iz Negotina koji je nekada 90 minuta (nije ga tada mrzelo) stajao ispred mene, ne dozvoljavajući mi da govorim u radio prenosu ono što bi trebalo da vidim!

Nema to, ljudi, veze s fudbalom, ali eto, dozvoljeno je! Sve je dozvoljeno! Plavi, beli ili žuti koverti, domaća ili strana valuta...

U porukama sam saznavao da je Radnički bolji, da je Kavani promašivao (i to je ljudski), da je Radnički iz dva šuta primio jedan gol, a propustio da popravi gol razliku.

I to je fudbal!

Atmosfera na terenu dobra, domaćin je pružao otpor i, naravno, želeo pobedu, ali je toliko mogao i(li) znao! Teren odličan, kiša mu je "dala na brzini", tako da su sa te strane gosti imali pomoć!

Iako sam čuo da je neko iz "elite" grmeo, koristeći sočne srpske reči, na sudiju, tek, kada se sve pogleda, čovek nije nikome pomogao, niti nekome odmogao, što je najbolje.

Hajmo na aktere.

Boban Stanković je i danas pokazao svioje viteštvo, časno je zborio, izdvajajući fudbal kao najbitniju pojavu i ne želeći da, na bilo koji način, koristi reči koje bi negirale njegovo ljudsko i sportsko vaspitanje.

Mateja Mladenović je naše dete. Ponikao u Radničkom i kao mali otišao u Partizan. Tamo je jedno vreme bio i kapiten kadetima. U Beograd su ga odveli Mateja Kežman i Sale Gruber, koji i dalje brinu o njemu. Gruber je smatrao da će mu Radnički biti prava sredina za dalji razvoj. I Mateja je došao, ili se vratio u Pirot.

Danas je, u 81. minutu, izjednačio rezultat.

Tako je Radnički osvojio jedan, ili izgubio dva boda.

Bilo je što je bilo. Čekajući Bobana Stankovića na uključenje, na um mi je pala jedna misao:

Kakav li će se fudbal na terenu i oko njega igrati u naredna 23 kola?

Ako je danas u Prahovu uopšte bilo tako!

* Rezultati, tabela, parovi sledećeg kola preuzeti sa sajta srbijasport.net