Priznajem, nikada moja noga nije kročila uzvodno tim kanalom do Izvorišta Kavak. Priroda krenula, zamirisale rascvetane voćke, "trnjinke", sećam se kada smo ih sa školom na izletu brali. Tamo u daljini pruga, desno Koridor, njive poorane. Tu i tamo  poneko od vrednih "paora" nešto radi u njivi.

Predivno prolećno prepodne.

I to, ako ste se uželeli prirode, prolećnih miomirisa.

I sve tako dok se ne okrenete na drugu stranu.

Tu je drugi život. Tu nije priroda.

Tu smo mi!

Ljudi koji ne znaju za red, ljudi koji bacaju plastične flaše, boce u kojima su bili otrovi, i tu ima guma...

Juče se javio čovek na našoj fejsbuk stranici i ostavio komentar ispod objave o reci Bistrici.

Dogovor u 11, kod mostića.

Parkirao je kola. Supruga je čekala unutra.

Krenuli smo njegovim kolima. Tamo negde, posle stotinak metara, parkirao je auto, izašla je i supruga. U jednom trenutku napravismo "gužvu" u saobraćaju. S druge strane vozilo, iza nas vozilo, isped biciklista. Sve se sredilo!

Čovek na bicikli je zastao, znamo se, bilo nekada! Imao je i on sličnu priču. Nastavili smo peške, sve tamo do izvorišta.

Marjan je sa suprugom otišao u voćnjak. Krenuo sam nazad.

Nadam se da će biti koristi od ove šetnje. Ko treba da reaguje? Možda Vodovod da podigne glas, sve se događa u njihovoj blizini, a i ova sa izvora, da li i ona što preliva, to ne znam, ide u kanal?

Mislim grad - jer to je njihov problem. Rangi je za njihov račun počeo da čisti i stali su. Ne svojom voljom. Neko je rekao dosta, ili je bilo "koliko para, toliko Rangi"...

Jeste, bilo je i korisno, baš sam se preznojio. Dok pišem, još uvek osećam miris trnjinke i rascvetalih voćki.

Ako smatrate, gospodo, da vam ovo ne smeta, onda ništa.

Ako Rangi treba da se vrati, onda – dobro!

Ne ide ljudi, otuda pijemo vodu. Okolo plodne njive!

 Ne biva!