Bio sam danas ponovo u Belom Polju. Prošli odlazak tamo ostavio je na mene snažne utiske. Različite. I dobre i one druge. Lično smatram da ovo selo, u kakvoj je kotlini, šta je sve tamo smešteno, šta je propalo, a šta jedva živi, je toliko interesantno, da, ako neko hoće da uradi nešto dobro u biznisu, poljoprivreda, industrija… trebalo bi da se zainteresuje za stanje tamo.

 Fascinirala me porodica Igić. Serijal ,,Lučonoše" koje je Ministarstvo kulture prepoznalo kao jedan od najboljih projekata, pre svega tematski vezanih za selo, ulazi u završnu fazu. Ali o tome kada objavimo.

…………………………………………………………………… 

 Moj vodič i ovog puta, bio je moj novi prijatelj Mile. Prošli put mi je mnogo pomogao da spoznam ovo selo.  

 Prva tema bila je Dečiji vrtić koji čami. Raspitivao sam se na nekoliko mesta.  Pitao sam Igiće

Prošao sam kraj Vrtića u korovu, naišao na baku Milku Antić. Ima 80 godina. Drži se dobro.

 Nastavio sam dalje. Tamo ispred prodavnice, jedva sam uspeo da čujem još jednu relativno stariju ženu. Ove mlađe beže.

Druga tema su izbori. Tako ih bar meštani otvoriše. 

Ispred prodavnice na frižideru I na  još jednom mestu zalepljene informacije. Istaknut jedan kandidat. Kažu ima ih četiri. Niko ne zna koji su !

 Kad smo se vraćali, Mile mi eče, da to se već zna, do sada nisu bili mesna zajednica. Sad žele da se odvoje od Sukova.

…………………………………………………………

U Belom Polju, kako napisah u uvodu, ima poviše tema koje treba obrađivati i istraživati. Dečiji vrtić, fabrike u bivšoj Fabrici boja i lakova Suko, o statusu sela, Zemljoradničkoj zadruzi, spremištu za Koridor koje je tu postavio valjda partizanski put.

 Tragovi i dalje stoje. Mile i ja smo  bili tamo.

…………………………………………………………………… 

   Obećavam, mada je veoma teško, da ću pokušati, tema za temom, da odgovorim na sve ove dileme.

 Najpre da se izabere ,,kmet", svi pričaju da će to biti ,,kmetica" prvi put.

 Upravo je u toku kampanja da žene ulaze u seoske mesne zajednice. Belo Polje će biti pravi primer.