Bili su ovde pre neki dan legendarni fudbaleri Radničkog, Slavoljub i Dragan Trpe Pavlović. Došli su da obiđu legendu nad legendama, Miroljuba Đorđevića.

Onima koji su to zaboravili, ne znaju, ili ne žele da se interesuju, kazaću da je bilo trenutaka dok smo vraćali prošlost kada me stezala neka muka, pri pomisli šta taj naš Radnički danas živi i šta doživljava.

Puklo mi i maločas pre Konferencije za dvojicu novinara, gledajući te fotografije o prošlosti na zidu i rekao sam mnogo toga! Sve što podseća na prošlost, ali i neke svakodnevice, o kojima ovi što glasno na Portalu drže govore, a ništa o istini i suštini ne znaju, nikada neće razumeti. Onaj čika Draganov Radnički i ovaj danas više nisu isto.

Kada živite život uz ili sa Radničkim i kada ipak još uvek pamtite, onda vam zasmetaju mnoge stvari koje čujete. Neću da ih pominjem jer ovi "naučnici" što smatraju da im sinovi treba da igraju u Interu, ne znaju ovu svakodnevicu u kojoj je trenutno ovaj iznemogli, sav u ranama Radnički. Ne znaju da ovi momci igraju za skromnu naknadu. Da Boban, Marko i Džuna, dva ekonoma koji bdu nad njima, ne znaju da svi oni izvlače sve atome iz sebe da Radnički ponovo krene onim željenim pravcem.

Naravno da ću pohvaliti i ovu trojicu ljudi koji bdu nad Radničkim, svesni da je to vođenje Kluba u ovom trenutku guranje onog ogromnog kamena uz Sarlah!

Kada svi budu shvatili, ovo pišem po ko zna koji put, da se više ne sme pre prve utakmice u sezoni znati ko će biti prvi, kada se gore u najvećem našem gradu ne budu pravili užasni planovi protiv časne fudbalske igre. Kada ovaj Grad shvati da je ovaj "rođendanko" kome će se svećice, 80 ukupno, gasiti za desetak dana, veliki Klub i da ga treba u svemu podržati da bude kao onaj kada su ovde igrali taj najlegendarniji Miroljub, Trpe, Paja, Kežman, kada su trenirali Toma Kaloperović, Mile Tomić...

 Dovoljno!

Eto, zato ni danas nisam imao pitanja jer odgovore na ove moje muke treba i mora da dadu svi drugi, a ne ovi momci koji "ginu" za dres sa ćilimom na grudima, nas nekoliko stotina ili manje, koji još uvek verujemo i nećemo vaditi sečiva da udaramo u leđa ili guramo klipove u rasklimatani točak!

I to je deo ove "nove istorije" osedelog "rođendanka"! Radnički igra derbi, hej derbi, protiv Morave u Ćupriji. Kada je to bilo?! Nemojte se, Ćupričani, ljutiti. Jeste tako jer su to dozvolili ljudi koji razvaljuju fudbal! Nema ni istine, nema ni pravde, ima fudbala za nečije lične interese, ili za ono "iz iks u dva" ili nešto slično!

Od pet-šest pirotskih medija, od kojih su neki bogato nagrađeni, a ne znaju ni gde se nalazi Stadion kraj Nišave ili Stadion Dragan Nikolić, ovu nazovi KZN, Boban i još dva fudbalera drže za dvojicu novinara. Nema trećeg. Ima, to je onaj iz Žurnala, koji očigledno osim izveštaja koji mora da pošalje da bi sačuvao poziciju, ni reč jednu od ponedeljka do ponedeljka ne pošalje, jer je u svom nekom već viđenom tripu koji ima svoje ime! Ali neću, oni vole da tužakaju!

Evo izjava:

Šta je preostalo? Da čekamo da prođe ovih pet kola, da prođe i leto i da nam se vrati onaj Radnički koji ne prestajemo da nosimo u srcu! Sa novim, dobrim, vrednim, mladim ljudima!