Od ranog jutra stižu čestitke.

Odvojiću samo tri. 

Danas je ponedeljak, 6. januar. Badnje jutro, dan i veče!

U postnovogodišnjoj atmosferi svoje mesto pronašli su badnjaci, ljudi su krenuli po običaje u obližnje šume. Neki od njih, po nekoj tradiciji, osim badnjaka, suve grane s lišćem, traže inspiricaju u silnim "umetničkim delima"!

U redovnu šetnju nedeljom, krenuo sam u podne. "Kamera" - obećao sam je mom drugaru iz detinjstva doktoru Tomislavu, mom Tociju, zubaru koji živi u Kraljevu. Toci je sin Jovice Jovanovića, nekada direktora Banke i velikog ljubitelja fudbala i jedno vreme predsednika Radničkog.

Ostajem dužan kameru za kasnije.

Badnje jutro, dan, veče.

Dan-dva ranije "rascvetaju" se badnjaci na trgovima, kod Golemog mosta, na pijaci, na trotoaru, gde se inače prodaje rumunski veš i kineske čarape.

Neću da komentarišem. Ivana je to lepo sredila, izabrala među stotinu fotografija da vidite uvodni danu nedelji.

Nedelja, 5. januar 2025.

Jutros, ne baš tako rano, dogovorili smo da se u Redakciji vidimo oko deset, krenuo sam, znajući šta me čeka.

Tu na uglu, gde je nekada bila prodavnica Prvog maja, pažnju mi je skrenula jedna žena. Od "sabale" je ovde. Vidi se po kapuljači, jednoj od nekoliko jakni koje je obukla.

Ne radim, moram da se borim za moju decu, reče mi ona. Violeta.

A rekoh i ja, oduševljen njenim umetničkim kreacijama.

Nisu badnjaci, ali mi je skrenulo pažnju. Ona pekarica s hit burecima danas ne radi. I oni imaju dušu. Ali je zato kolona duga ispred prodavnice gde se prodaju original pirotski mećici!

I stigoh do njega.

Aca! Telefonira na "radnom mestu".

 Ajde, Aco, da radimo!

Običaj je da se u kuću ne ulazi bez badnjaka. Uzeo sam i krenuo.

Bilo je deset kada sam stigao u redakciju.

Badnjak, neka bude naš simbol, put kojim ćemo u najveseliji hrišćanski praznik i dalje u 2025.

Našu devetnaestu godinu.

Neka smo svi živi i vredni!

Poželeo sam i ponoviću ZDRAVU godinu.

Zdravu po zdravlju i razumu!