Grad Pirot je  od USAID-a dobio podsticaj da se napravi katastar individualnih ložišta koji je preduslov da se definišu mere energetske efikasnosti u gradu.

Popis  individulanih ložišta u Pirotu organizovan je krajem prošle godine i njime je obuhvaćeno oko 12.000 domaćinstava u gradskom jezgru, od 15.000 koliko je utvrđeno poslednjim popisom, rekao je Bojan Ivković, gradski energetski menadžer.

Podaci koji su dobijeni na osovu ovog popisa utvrdiće mere koje će se dalje sprovoditi na unapređenju energetske efikasnosti, i na kraju zaštiti životne sredine, jer je činjenica da je  grejanje, ne samo u Pirotu, već i u Srbiji najveći izvor zagađenja vazduha.

Preliminarni rezultati pokazuju da su najzastupljeniji uređaji u domaćinstvima šporet i peć. Zatim slede konvencionlani kotlovi na drvo i ugalj, pa TA peći, kotlovi nove genarcije na biomasu, elektrokotlovi, klime, grejalice….

Prema podacima koje je objavio profesor na Šumarskom fakultetu u Beogradu Branko Glavonjić, koji je učestvovao u popisu individulanih ložišta u Pirotu, drvo kao energent koristi u 73 odsto domaćinstava u Pirotu, da osam procenata koristi pelet, a da 17,66 procenata pirotskih domaćinstava koristi struju.
On je na panelu u okviru 12. Međunarodnog dana energetike i investicija podsetio je da građani žive u zabludi da će sirovim drvetom potrošiti manje novca i da će na taj način uštedeti i grejnu sezonu prebroditi lakše finansijski.

Kako je naglasio, građani su svesni starosti svojih ložnih uređaja i toga da postoje oni bolji i efikasniji, dok ih neznanje kada je u pitanju popunjavanje raznih formulara prilikom aplikacije na javne pozive, usporava i dodatno destimuliše.