...Mala sam bila, vodio me svuda sa sobom, sa uherom na ramenu, žureći da mu nešto ili neko ne pobegne. Bila sam srećna, ponosna, upoznavala ljude, slušala i divila se njegovim pitanjima, razgovorima, njegovoj želji da sve uradi maksimalno i brzo. Godinama to je za nas postalo normalno, način života. Živeli smo taj RADIO svi u porodici. 

Bilo je trenutaka i kad sam ga bila željna jer ga nije bilo, bilo je i straha jer nije sebe štedeo u mnogim rizičnim situacijama. Sve nas je to jačalo i jačalo i vodilo i pokazalo pravi put koji treba slediti. 

Neću da nabrajam, ali obogatio mi je život mnogim događajima, susretima sa ljudima koje sam mogla da vidim samo na tv-u, a ja sam "gutala" sve. 

Sećam se Paunovog memorijala. Spavala sam na klupi za rezervne igrače, jer je on morao da završi posao. 

Sećam se Sportiste godine, ne znate koliko je teško organizovati sve: nominacije, žiri, priredba u Domu Vojske, tekst za sve što se izgovori, scena, osvetljenje, muzika, gosti... Zatim veče u Hotelu...

Nama je bilo lepo, on je drhtao svakog trenutka. Kasnije Ličnost godine... sve isto, možda i teže. I još ko zna koliko takvih događaja da bi Piroćancima bilo lepo. Ako vam kažem da je sve radio iz jedne velike ljubavi prema ovom gradu, znam, nećete mi verovati.

Ne morate. Važno je da ja znam. 

I tako... to su bile neke godine kada je bilo moguće raditi na takav način.

Dođe neko drugačije vreme. A on, "ludak u svom poslu" misli da će raditi posao kako je to činio godinama.

Bori se i danas! Gledam ga, sve je svesniji ovog sveta, ovih ljudi, vidim neku tugu u njegovim očima. Jedino nikad nisam videla strah. I setim se te rečenice koju mi je neretko govorio:

     "Život je borba, u gard i bori se!" i pokazao mi je na delu rečeno. 

Mogu da ga vređaju, tuže, kažnjavaju... verujte mi, nikad neće posustati, boriće se do kraja!!!

Tako je i mene naučio, tako će se i moj Andrija boriti. Imali smo primer svih ovih godina. Dobar primer! 

Ljubav koju nam daruje svake sekunde je naša snaga i ponosimo se njim! 

Srećan ti rad, novinarčino! Da nam živiš još dugo!

.....................................................................................................

Ana, supruga: Moj Neško

Čestitam ti 45 godina uspešne karijere. Sve vreme sam stameno, uzdignute glave i ponosno stajala iza tebe, prateći svaku tvoju ideju i zamisao.

Uspeh teško praštaju, nemoj to očekivati.

Ako ikada obuju tvoje cipele i naprave jedan krug, shvatiće koliko si truda, napora, ljubavi, znoja, krvi i energije potrošio da bi sve ovo postigao.

Proslavićemo i jubilarnih 50, a onda neka naš unuk Andrija nastavi dalje.

Tvoja Ana