Zauvek nas je napustila najdraža, najvrednija , najiskrenija i najdobronamernija osoba koju znam, a takvu je znaju i svi oni koji su je poznavali.
Nema toga kojima je njeno ime i delo bilo nepoznato i drago.
Njen dom i njenog predivnog supruga Jove bio je uvek širom otvoren za sve mnogobrojne rođake, prijatelje i putnike namernike.
Neumorna do poslednjeg trenutka, požrtvovana supruga, majka, tašta, baka i prijatelj ostavila je za sobom i veliki trag u njenim đacima u Visočkoj Ržani i Krupcu, a posebno u negdašnjoj Konfekciji "Prvi maj", gde je bila prvi njen bibliotekar, znalački negujući kulturu rada, koje više nema. Osluškivala je potrebe radnika i njihove dece i na svakom Sajmu knjiga u Beogradu nabavljala literaturu koja uči i oplemenjuje ljude. I kao predsednik Sindikata u "Prvom maju" borila se za svakog radnika i njegove potrebe ,a kao čovek imala je i podršku u tome.
Penzionerske dane, sa svojim Jovom, provodila je u svom najdražem selu Brlog na Staroj planini. Bila im je to oaza zdravlja, lepote I mira. Mnogi Brložani će je pamtiti, naročito oni stariji, sve malobrojni, kojima je pomagala na razne načine, plaćala račune, nabavljala i slala lekove i hranu, brinula kao niko drugi.
Moja Zora, a moja je zato što je 1972. ,kad sam se zaposlila u "Prvom maju", bila osoba koja me je prigrlila kao svoju. Od tada, do danas za mene je bila i biće najbolji prijatelj, drugarica,sestra , čak i majka. Radovala se i tugovala sa mnom, savetovala me, grdila kad treba podržavala i bila ponosna na mene.
Ponosna sam i ja, moja Zoro, što si bila deo moga života.
Počivaj u miru, lepoto duše! Zaslužila si!

Tvoja Vukica, tvoja divna porodica  i svi tvoji prvomajci koju su te obožavali.

Sahrana naše Zore je 22.oktobra 2024. u 13h na Novom pazarskom groblju, a opelo u 12 30 h.