Umro je Vasica. Ostao je njegov osmeh zvuci njegovih melodija.

Ostavio je je ono što je najlepši ljudski dar.

  Njegov duh, njegova igra na dirkama harmonike, mnogo ispisanih nota za Narodni orkestar, za Piroćanke i Piroćance , bili su njegovo delo.

Sećam se mnogih koncerata, putovanja, gostovanja u inostranstvu.

Njegov smisao za himor, ali i ozbiljnost kada bi se radilo, bili su način njegovog života.

 Vasica nije ostavio harmoniku kada je otišao u penziju. Njegova kancelarija , sale za probe ožiivele bi kada je navraćao da ponovo unese posebnu energiju.

    Kakva je to životna sudbina , kada prestane da peva jedno srce svo satkano od melodija, od taktova, zvuka harnonike.

 Vasilije Petrović je godinama bio čovek na koga se oslanjao Dom kulture, Kulturno- umetnicko društvo.

 Ostao je u sećanjima ljudi koji su ga voleli, na slikama, video materijalima sa koncerata i proba , živeće ,njegove muzičke čarolije.

 Ostao je Vasica, poseban, drugačiji, a tako običan, omiljen svuda, poštovan i u svemu svoj.

  Bio je divan suprug, brižan, vredan, pravi domaćin , uvek odan , čuvajući sve porodične vrednosti !

Vasilije Petrović biće sahranjen u sredu, 31.januara u 13h na Tijabarskom groblju!.