Umro je naš Toma Uća! 

Još jedna legenda pirotskog sporta otišla je bez povratka. 

Nisam ga viđao u poslednje vreme u Hali u zadnjem redu, obično. 

Toma, Šerpa, Canko, Slavko Prpac! Rukomet, ili košarka, uvek gore.

"Zdravo, Nenade", pozdravljala je visoko podignuta besmrtna levica.

Nije ga bilo od prošle jeseni i iza gola na pomoćnom terenu, kada igraju Jedinstvo ili Tanasko Rajić. 

- "Gde si legendarni Tomislave", pozdravljao bih ga.

Uvek bi razmenili po koju.

Onaj poni bicikl, uvek tako od Nove Male do grada. Neki ceger na guvernalu.

Dobar domaćin. Uvek bi mi pričao o kćerki.

Sećam se, igrala je rukomet kao i njena majka.

Šta može drugo da se rodi u porodici izuzetnih sportista?

Odlaze legende. Nikada ih neću zaboraviti. Bio sam mali. Toma je išao u Školu učenika u privredi. Mladi radnik, iz te škole izašao je Klub: Toma, Šerpa, Vagan, Mita golmani, Buski...

Ekonomska je imala Baju i Zorana Mitrovića, Vasila iz Dimitrovgrada, Malču, Gimnazija Acu Spaca, Nikolu Kostića, Zvonko je igrao malo rukomet, Miša Vučić. U učiteljskoj visoki Milošević. 

Toma je predvodio kasnije ekipu sastavljenu od najboljih. 

Znalo se: nedeljom u 10 sati rukomet. Kakav tim...

Tomina levica kao vođeni projektil. Sve gore u ćošak! 

Da, Tomislav je kada je bilo potrebno, bio i golman Jedinstva.

______________

Teško je prihvatao! 

- Hajde kada ćemo da pričamo o prošlosti? 

- Ima vremena, neka ovi mladi.

Poslednji put, kako je vreme prošlo, ubedio sam njega i Šerpu za razgovor.

Bila je godišnjica ORK Pirot.

Tužnu vest javio mi je maločas Nikola Kostić, takođe legendarni rukometaš. Igrali su dugo zajedno.

Šerpa će se javiti, najavio mi je.

Nisam mogao da čekam. Igralo mi je u grudima.

Još jedna legenda, još jedan sportski junak nezaboravnih vremena pirotskog sporta i rukometa je otišao! Ostavio nam je sve svoje pobede, sve njegove i naše radosti da ih čuvamo kao spomen na vremena koja se nikada neće vratiti. 

Rekao je neko da legende ne odlaze, da umiru njihova tela i duša, da nezaboravno što su činili ostaje doveka.

Umro je Toma Uća! 

Više ga nema! 

Ostavio nam je toliko radosti da čuvamo dok nas ima.

A, sportske pobede nikada ne umiru.

Tomislav Stefanović, naš Toma "Uća", biće sahranjen, u petak, 6. juna u 12h na Starom Pazarskom groblju.

Opelo je pola sata ranije.