Sudbina, život, šta li je još moglo da nas razdvoji?

Otišla je naša školska, Slađana. Odeljenje IV-3, Cole razredna.

Otisla je baš tiho, onako kako je živela. Možda i najmirniji maturant.

Na našim okupljanjima nije je skoro bilo.

Otišla je jos jedna od gimnazijskih maturanata 66/67.

Nema zaborava, nosimo te u sebi, draga školska.

Vukica i svi mi, tvoja generacija!

Iako smo generacija, kada sam došao u Radio Pirot, ona je u Redakciji Slobode već bila "prekaljeni" novinar. Ne znam kako, da li je TGP i tu učestvovao, tek postala je lektor.

A, od lektora se zaziralo.

Hemijska olovka s crvenim mastilom.

Uh, kako je "crtala" tekstove majstora ovog zanata...

Niko ni reči – Rade Potić, Nikola Ćirić, Siniša Stamenović, Rota Janković, novinarčine. 

Kada se sve raspuklo, kada Sloboda više nije bila Sloboda, a Radio Pirot nestao, nisam sretao moju školsku, koleginicu iz Slobode.

Čekao sam ceo dan da se iz njene Slobode neko javi. Ipak, nije!

Draga koleginice, surov je život, sve je više novinara zauzelo neka svoja mesta među zvezdama.

Eno i tebe sa njima!

Tužno, bolno, surovo...

Neša i svi mi koji smo te postovali.

Hemijsku nisi zaboravila!