Opaka bolest je u prvoj nedelji aprila otrgla iz života prof. dr Bratislava Dankovića, dugogodišnjeg šefa katedre za automatiku pri Elektronskom fakultetu u Nišu. Gromadu od čoveka. Oličenje znanja, poštenja i dobrote.

Batica je bio i odličan šahista. Igrao je zdravo, sigurno, borbeno i do golih kraljeva. Gubio je mali broj partija. U nastupima za ekipu šah kluba Progres je ostvarivao odlične rezultate a svakodnevno „cugerisanje“ pri klubu je bio njegov odmor od nauke i posla kojim se bavio intenzivno i posvećeno. Bio je blage naravi, prihvatao je da igra sa svakim ko bi ga poterao i nikad nije pokazivao nadmenost zbog statusa u društvu i svog ogromnog obrazovanja. Neko vreme je bio i predsednik kluba, vodeći ekipu i selekcije u pobede i uspehe. Nas mlađe je često častio sokovima i kafom a kada bi „kibicovali“ njegove partije i bili zadivljeni ponekim „štosem“ koji bi uspeo da proda u partiji, samo bi lagano podigao glavu sa table i šeretski namignuo navijačima! Kakvi u samo bili njegovi mečevi sa Obradom Pešićem – Šmehom! Prštalo je na sve strane! Mečevi su trajali satima, pobednik se nije znao a ponekad su analize bitaka bile duže od samih partija! Ostaće upamćeno da je jedini čovek kome je Šmeha priznao primat u nečemu bio Batica i to u igri „darde“. Za one koji su ih poznavali, takvo priznanje je bilo u rangu Nobelove nagrade!

Nikada nije odustajao. Kada  bi ga  pitli  zašto ne preda, jer mu je pozicija beznadežna i da li je ikada uspeo da spase nemoguće, odgovorio je potvrdno: „Da. Na svakih pedeset, spasim jednu partiju. Malo li je?“ Tako je rezonovao jedan blistav matematički i informatički um. Činilo  se  da u njegov mozak staje više nego što može da obuhvati onaj (kao soba veliki) kompjuter u Računskom centru čiji je direktor bio i koji je stvarao i podizao.

Cenili su ga i poštovali i studenti i kolege. O njegovom ugledu u akademskoj zajednici svedoči epizoda kada je prihvatio naš poziv i priključio se ručku sa svojim kolegama sa fakulteta koji su radili na izgradnji televizije Pirot. Prema njemu su se svi odnosili sa takvim poštovanjem, da se videlo  kakav biser imaju   Piroćanci.

Bio je beskrajno skroman.  Ideju da mu se  dodeli priznanje povodom 28.decembra, dana grada, gradonačelnik Vasić, inače njegov student, je to oberučke prihvatio. Batica je nanovo bio neumoljiv: „Šta će to meni. Nisam ja za to. Moja priznanja su moji naučni radovi, njih više stotina, posejanih po celom svetu“. Takav se odgovor i mogao očekivati od čoveka koji nije gledao ni emisiju na televiziji o javnoj odbrani svoje doktorske disertacije. Dobro je poznavao i politiku i istoriju. Bio je član Demokratske stranke. Učlanio se  1990. a kasnije je prešao u DSS i bio čak i kandidat za poslanika, iako mu ni na kraj pameti nije bilo da se bavi politikom.

„Hoću da pomognem da stanu ratovi i da Srbija bude normalna i moderna zemlja“, govorio je.

• Nebeski klub je prepun divnih ljudi. Pozdravi Kečera, Šmehu, Vidoja, Rašu, Svendžu, Stanoja, Pacera, Dragana, Vidžu, Solara, Stoleta, Ćonu… Nisi još morao da im se pridružiš ali i najuporniji su ponekad prinuđeni da se predaju. Počivaj u miru. I ne očajavaj. Eto uskoro i ovo malo nas što još pretičemo. Da raspalimo cugericu i bacimo po neku - poručili su šahisti Šah kluba Progres

Boban Nikolić, Šah klub Progres

9.4.2021.