Draga Nevena, 

Ne poznajem vas. Nisam nažalost bio među ono malo vaših prijatelja koji su vas razumeli, borili se zajedno sa vama.

Znam, slušao sam priče vaše najbolje drugarice. Kroz suze je pozivala na razum, na humanost, na ljubav.

Zajedno sa vama, sa vašom majkom, raslo je jedno malo čeljade kojoj ste nastojali da pružite upravo onu ljubav koju ste osećali od tako malo osoba oko vas.

Samo da raste, da joj okice gledaju negde tamo gde neće osetiti samoću.

Da ukradem još malo života da moja mezimica razume sve surovosti koje su se uplele u njeno detinjstvo.

Da Ksenija razume da će majka, tamo negde daleko među zvezdama, buditi sva njena jutra i nečujno joj se osmehivati. Kako će to Ksenija razumeti, lutale su dileme vašim mislima!

Nastojali smo da zovemo ljude, slušajući zapomaganja vaše drugarice za pomoć. 

Budila se nada. Bilo je potrebno tako malo, još malo para, za Tursku, za operaciju. Za povratak, za nežni zagrljaj devojčice koja je na prozoru sobe čekala da se majka vrati u njeno odrastanje.

 Draga Nevena,

Jeste bolest bila teška, bol jak do užasa. Sakrivali ste jauke, osmehom milovali detinje ručice, imajući pravo i nadu, da će se zdravlje osmehnuti.

Znao sam, međutim, da je malo tako plemenitih srca kao vaše, da je vaša hrabrost bila prkos svemu, a sve vaše pripadalo malom biću, vašoj Kseniji. Da ste, ostajući sa majkom u malom krugu vaših prijateljica, nastojali ne da sakrivate bolest, već da pokušate da i njima udahnete vašu snagu, ljubav, veru, da zajedno živite hrabro sve vaše živote. 

Bolno je zamisliti sutrašnji dan, kada Ksenija ne bude u vašem naručju, uznemirujuće će biti brisati njene male suze i onaj jedinstveni osmeh upućen svojoj mamici.

Znam, nećete ni vi počivati u miru, kao što spokoja neće biti u duši i srcu vaše Ksenije i svih koji su vas voleli, poštovali, sve činili da vam odagnaju muku, pomognu.

Koliko smo se odazvali da u sebi pronađemo humanost i dobrotu, ostaće naša dilema koju ćemo nositi.

Da, plakaće mnogi pred velikom tragedijom koju ste živeli nadajući se čudu kojeg nema, tragedijom koja se razasula u svakom deliću vremena kroz koji život hoda. 

Da li će nas vaša borba za nežnost, za Kseniju, sada kada ste je izgubili, makar malo zaboleti da ubuduće budemo bolji?

Da li ćemo, u nekom sledećem, nečijem vapaju biti bolji, ne znam, kao što znam da je baš to ostala vaša amanet ljudima da ispruže svoje ruke ka drugima i razumeju tuđu bol.

Znam da ste sa tom željom otišli, kao što želim da verujem da ćete vi, Nevena, biti čovekov primer milog, nežnog bića, zaustavljenog u vremenu u jutrima u kojima ste se budili sa Ksenijom u naručju. 

Zasijajte još noćas u najlepšoj zvezdici na nebu, širom otvorenih zenica, milujući suze u okicama vaše Ksenije.

Putujte Nevena, tamo vas čeka večnost u kojoj će vas najdraži čuvati. 

Sahrana je u četvrtak, 17. avgusta u 12 sati na Novom pazarskom groblju. Komemoracija u kapeli Novog pazarskog groblja je u 10 časova.

Porodica se zahvaljuje svima koji su bili uz Nevenu, hrabrili je i pomagali u lečenju. 

Ispred kapele će biti postavljena Knjiga žalosti.