Umro je Šerpa! Umro je sinoć u pirotskoj Bolnici.

To njegovo srce i ta njegova sportska duša nisu izdržali. Prosto se otimao. Imao je tri napada. Iz Bolnice je želeo kući, želeo je da ponovo uzme bicikl, da šeta Kejom, da dođe u Halu.

Treći napad nije izdržao. Na utakmicama u Hali Kej, gore u zadnjem redu, sa starim klupskim drugarima - nije ga bilo.

Nije ga bilo ni na proslavi njegovog Rukometnog kluba. Zasluženu Povelju odneo mu je Canko, njegov nerazdvojni drugar.

Pre izvesnog vremena dogovarali smo se da napravimo razgovor. Tigrova lopta, košarka, brat Gilac, rukomet, njegova monografija "Kroz Pirot i košarku"! Njegov život je toliko bogat, slikovit, pričali bismo danima...

Ostala je nezavršena njegova priča o košarci i rukometu, ostala u rukopisima. Da verujemo da će je neko jednog dana završiti.

Šerpu je u košarku odveo njegov brat Gilac. Jedan iz legendarne petorke KK Partizan, Zvonko, Beci, Crnja, Gilac, Coa.

Njegov horog, driblinzi, to će se pamtiti. Kao što će se pamtiti one akcije, on i Toma Uća, lažni skok-šut, povratna lopta, a Tomina levica i... gol, gore u ćoše, tamo gde je paučina.

U ono vreme, košarka i rukomet, kao brat i sestra, šerpa i Toma Uća, ma generacije - Nikola, Vagan, Slobodan, Špac u rukometu, Šarpa, Korejac, Sinte, Perko...

Teška srca ostavio je igru. Bio je trener. Trener i u košarci, trener i u rukometu.

Tigrove radničke sportske igre nisu mogle bez Jovana Tričkovića.

Zvao sam ga Ivo, zašto, to i dan danas ne znam. Nisam nikada pomenuo taj nadimak koji je znala ne Srbija, Jugoslavija. Bugari su ga poštovali. Sećam se starog Vezenkova, ta druženja bila su ponos svima koji smo ih znali.

Tigrova, ili šerpina košarkaška lopta bila je simbol jednog vremena. Bata Đorđević, Ranko Žeravica, Aca Nikolić, Žoc, sve legende srpske košarke bili su Šerpini poštovaoci.  

Život je koliko lep, toliko, u ovakvim tužnim trenucima postaje surov da ne postoji ljudska snaga koja se može suprotstaviti. Kada to Šerpa nije mogao, a tako je želeo da još traga po prošlosti, da čuva uspomene, da piše o njima, da sakuplja fotografije, kada se podizao, verovao, bežao od bolničkog kreveta, kada je ta njegova snaga i volja nestala, kojim rečima se može objasniti...

Šerpa je umro. Malo je ljudi koji se prepoznaju samo po jednoj reči!

Šerpa! I to je bilo i biće zauvek dovoljno!

Tužna vest o njegovoj smrti proširiće se svuda, na sve strane. Tamo gde je igrao, tamo gde su skakutale njegove lopte, tamo gde je plenio svojim ljudskim vrednostima.

Ovo nije tajm-aut!

Odsviran je kraj jednog života koji će biti primer i ponos, ovom gradu, ovoj Srbiji.

Šerpa je umro!

Sve ostalo njegovo ostaje dok je ljudi.

Počivaj u tišini, aplauzi su utihnuli, Šerpo naš.

Vreme sahrane biće naknadno objavljeno.