Kako da objasnimo život kada se sudbina tako surovo poigra s mladim čovekom? Mahnuo je juče kao i uvek, sa terase, tamo na Veznom traktu ispred Slobode. Prošao je juče s kamerom u ruci dole Trgom.

Maločas, na zidu kraj ulaza na terasu, njegovi su lepili plakat.

Umro je Dukac.

Skroman mlad čovek, otac jednogodišnje devojčice.

Odrastao u porodici bez oca. Bilja i Bobek - otac i majka. Bobek, onaj nemirni plavušan, majstor malog fudbala i Bilja, uvek nasmejana majka. Meli, njegova sestra.

Znam koliko je Bilja brinula da se Dušan zaposli. Ušao je u posao kamermana skromno, baš onako kako su živele majka i Meli. Tiha, skromna, gradska porodica.

Jutros ga nije bilo na stolici ispred Slobode. Neće ga više nikada biti. Najdublji trag u ljudima ostavljaju skromni, tihi, dobri...

Ogromna bol u najbližima. Tišina, neverica u njegovoj Redakciji, tišina i tuga u svima nama.

Umro je, a da je tek poveo suprugu i ćeru u život. Usahla su sva nadanja.

Nestao je nečujno, baš kako je i živeo mlad čovek! Porušeni su snovi, ostaće neizmerna tuga i sećanja.

Umro je naš Dukac!

Dušan Jocić će biti sahranjen u četvrtak, 20. juna u 12 časova na Starom Pazarskom groblju.