Iz redova maturanata davne 1967. zauvek nas je napustio Dr Borivoje Ćirić. 

Naša generacija ponosna je na njegove profesionalne uspehe, na njegovu kolegijalnost i dobrotu, na lepotu njegove duše i nesebičnu pomoć koju je pružao svakome iz naše generacije Gimnazije.

Voleo nas je, a voleli smo i mi njega. I naš Bora zubar, kako smo ga od milošte zvali, jedan je od "krivaca" što smo se od desetogodišnjice Mature sastajali svake godine u maju. Veselio se sa nama, uživao u svakom susretu, svakom našem osmehu, zagrljaju, igri i pesmi. Niko od nas ga neće zaboraviti. Odlazimo polako, jer je to neminovno. Jednog dana svi ćemo biti sa njim, tamo odakle se niko ne vraća. 

Boro, počivaj u miru, dosta si se namučio boreći se za život, ali i dobrobit svoje divne porodice. Nema žitelja našeg i Pirota koji neće tugovati za Tobom, vrsnim stomatologom i dobrotvorom! 

Ti si, Boro, bio divan čovek i drug, primer druželjublja, brižnosti i volje za životom, svojim i svih nas koji smo sa Tobom provodili najlepše trenutke.

Budi spokojan jer si za sobom ostavio porodicu koja sledi i slediće tvoj put.

Poslednje zbogom od Tvoje školske Vukice Antić i svih ostalih drugarica i drugova.

Sahrana je u sredu, 31. jula u 12 sati na Novom pazarskom groblju.