Crnoklište!

Selo pored starog puta Pirot – Niš. Na desetak – petnaestak kilometara od grada sa desne strane, na ulazu u selo. Crnoklište se sakrilo gore u brdu, uvek je pažnju skretala škola. Dvorište, visoko drveće, teren, lepa zgrada, odmah pored, desno u borovima ima sakrila se još jedna.

Osamdesetih godina u ovoj zgradi, školi, učila su deca iz četiri sela. Kao pčelice, puna odeljenja.

  Kada su stigli Aktor, Rubau, krenula izgradnja Koridora zgrada je postala poslovni deo firme Rubau.

 Pre možda godinu bio sam tamo. Ulazio sam u prostorije škole.

Odron na alternativnom putu Pirot – Bela Palanka i dalje "radi" i preti! Šta će biti sa zgradom Škole u Crnoklištu!? Rubau otišao!

 U nedelju me moj drug zvao na pasulj. Sam je, nemam naviku da ostavim nedeljni porodični ručak, ali, najpre kuća mu je na lepom mestu, gleda na Koridor, odmah od škole levo, a, naravno, pasulj se ne "promašuje".

 Pohvalio sam domaćina, probali njegovo vino, prošetali do centra sela, da se hrana slegne, a onda krenuli "na posao".

 Jednom novinar, uvek novinar.

Da podsetim, sa ovim drugarom bio sam onog dana, 26.novembra na mestu dogadjaja, ono, amonijak, tragedija, beživotno telo Turčina.

 Hajde druže, da vidiš luksuz. Da luksuz. Dva stana iza zgrade, objekat izuzetan. A sve zaraslo u korov.

 Hajde druže!

Krenuli smo. I evo šta sam snimio.

 U povratku, probijajući se kroz korov, farmeke su mi bile sve u onom trnju. Škola  stoji, "ćuti" čeka! Gazde nama...

Krenuli smo da uzmem "žućka" da krenem u Pirot. Radnički je počeo u tri.

 Na odlasku još jedan pogled.

Ne znam ko će i kako da tumači ova moja raspoloženja kada vidim ovakve stvari, ali, ovo je ... ajde da ne kažem šta. Da li grad može da se "dodumi" preuzme objekat, da li ona zgrada sa ona dva stana može da pomogne da se udome nesrećnici , beskućnici, mada, ruku na srce, ladno bih predložio nekom bliskom drugaru dok ne reši problem , zdravo, suvo, toalet, parket. U daljini izlazak sunca...

 Rekao sam to i tamo, da li smo zaista toliko bogati, da možemo ovako da bacamo, ili da nas ne interesuje. Kad pomislim gde stanuju recimo Dinčići, ili kada vidim ovu ženu, staru Piroćanku kako luta gradom i spava na klupama, onda mi je zaista muka i ne mogu da verujem da ovo tamo ovako čami!