Pirotska košarka ima dugu i emotivnu istoriju. Dugu, jer su učenici pirotske gimnazije okupljenih u tadašnjem DTV Partizan, u dvorištu Škole, u dvorištu od šljake, postavili koševe i počeli da tragaju za tajnovitim putevima ovog sporta. Baja, Coa, Zvonko, Beci, Crnja, Gilac, Bačić ... veoma brzo postali su Košarkaški klub Partizan.

Prva generacija košarkaša Pirota 1952.godina

Tako je dvorište Gimnazije u prelepom parku ove škole, postalo pravi, pravcati stadion za košarku. Ona betonska ograda sa strane, klupe pored aut linije, grane drveća, bili su ispunjeni do poslednjeg prostora.,,Tribine,,!!! Pirot je krenuo da u parku Gimnazije gleda jedan novi spoort, a košarkaši su postali pravi ljubimci. U to vreme teren je trebalo poravnati, urediti da, koliko toliko, lopta pravilno odskače i sve to potom nazvati i ,,Stadionom u parku Gimnazije,, .

Radovi na uredjenju terena

A onda su krenule utakmice. Svetla nije bilo igralo se popodne i Piroćanci su žurili da pronadju mesto. Mi deca nosili smo stoličice da pored betonske ograde nekako se do roditelja smestimo i navijamo.

Gledaoci na “tribinama” Stadiona u parku Gimnazije

Nekoliko godina kasnije, košarkaši Partizana, u pozjamljenim tremnerkama, igrali su, zamislite, sa beogradskom Crvenom Zvezdom. U to vreme u Srbiji bilo je samo nekoliko klubova.

Tim KK Partizan Pirot pred utakmicu sa Crvenom Zvezdom

Detalji sa utakmice

Zamislite, kada bi danas u Pirot stigla turska ekipa Galata Saraj. Kakav bi to bio spektakl. Davne 1956. Godine tadašnji Galata Saraj je zaista gostovao u Pirotu. Došao je i tada najbolji igrač Evrope, čuveni Jalčin Granit. Turci su , naravno pobedili, ali, nije im bilo lako!!

Sa dočeka i prijema turskog šampiona Galata Saraj

I onda, godine 1958. ,,Stadion u parku Gimnazije,, otrišao je u prošlost. Nešto dalje, na kraju gimnazijskog dvorišta, počeli su radovi na pravom košarkaškom stadionu.

Radovi na novom Stdionu

Ulaz u Stadion

Zašto ovaj košarkaški vremeplov o dvorištu Gimnazije pretvorenom u ,,stadion,, gde su Zvonko, Baja, Coa, Beci, Crnja, Gilac... počeli da pišu bogatu istoriju jednog od najuspešnijih srpskih i pirotskih sportova?

Košarka je dala mnoge uspešne igrače i naravno svetski poznatog, cenjenog trenera Svetislava Pešića Karija. A sve to počelo je, baš tu, u parku Gimnazije. Tamo gde je ,,kolevka,, ovog sporta!

Slobodni smo da ovako javno podržimo, ili se pridružimo svima koji su iste ideje, (sinoć smo o tome razgovarali sa Karijem Pešićem i Nenadom Djordjevićem tvorcima ideje!) da se u parku Gimnazije, tamo gde je košarka rodjena, napravi tartan teren (kao na novom Omladinskom stadionu), postave konstrukcije za košarku, odbojku, rukomet , zašto da ne i da time u kompleksu Omladinskog stadiona dobijemo još jedan predivan sportski objekat.

Za dečake iz klubova koji bi tu po lepom vremenu trenirali, ali i za učenike pirotske Gimnazije gde bi se časovi fizičkog održavali!

Imamo sve što je potrebno! Imamo sećanje, imamo prošlost koja nas tera napred, imamo Fabriku koja može teren da napravi, imamo na hiljade mališana koji bi slobodno vreme provodili izmedju starih platana na nekadašnjem ,,stadionu,, gde je rodjena pirotska košarka!

Verujem da se slažete! Još jedan naš sportski objekat!

Pirot je inače, već poznat po tome!