Dragi moj Fora,

Ostaje tvoja Lužnica pusta i tužna. Odlazi Čovek po kome su se prepoznavale sudbine običnih ljudi.

Ispisao si ih u svakoj reči, od tvog Radoševca do Ljuberađe. Od Pirota, kao gimnazijalac, do vremena kada su se "gutale" tvoje misli u Slobodi! 

U svakom glasu tvojih Pečalbara jecala je sudbina skromnog, vrednog, napaćenog Lužničanina. 

Nezaboravno, brate moj!

Ostaje Lužnica siromašnija za duh, vedrinu, sjaj tuge u rečima i večitu nadu i želju za jutarnjim suncem, tamo iza lužničkih planina.

Poslednji put smo se videli pre skoro godinu dana! 

Bilo je to tvoje luzničko - pirotsko veče.

Znam uvek si voleo da kažeš da si pirotski đak, gimnazijalac.

Dirljivo književno veče sa Dragoslavom Manićem Forskim

Sećam se, davno beše, 2017. složili smo se u optimizmu i nikada usahloj želji da radimo, da iza nas ostaju tragovi vremena i naših života.

Putuj Fora, druže! Znam da ćes zagrliti svoju zvezdu i započeti da joj pevaš stihove od kojih ćete zajedno osvajati nove svetove tvoje večnosti. 

Putuj, Forski. Ostavio si u amanet toplinu, sjaj u nasmejanim očima, tugu u samotnim večerima pečalbara i košulju na jastuku koja će uvek mirisati na tebe.

Fora je sahranjen u tužnom miru na groblju u lužnickom selu Radoševac.

U brdu iznad njegove rodne kuće!