Boldirani

Ovih dana sam raspolućen na dve strane. Pokušavam da gore u Beogradu, posle onog sastanka kod Zorane Mihajlović, postignem još jedan dodatni cilj.

Želim da se oglasi generalni direktor EPS-a, pošto nije dozvolio svom saradniku da razgovara za naš Portal I da iniciram, ( da ovo govorim u prvom licu). Stojim iza toga, kao I iza svega što je uradila Zorana, da se EPS I Pirot konačno ,,pronadju,, mnogo su daleko, pruže ruku jedni drugima I dogovore da sačuvamo živote Piroćanaca, našu reku I naravno budemo ponosni da I pirotska struja doprinosi elektroenergetskom sistemu Srbije.

   Drugi je problem mali Mihajlo Stamenkov. Sve sam dobro razumeo. Rodtelji su u Blatu, skromna porodica, žive svakodnevne muke , bespomoćni da bilo šta učine.

 Ova dva otvorena pisma I onaj video snimak koji sam poslao, trebalo bi da pomere ponešto napred.

  Kontaktiram sa dve organizacije NORBS ( nacionalna oranizacija za retke bolesti ) I DMD ( Dišenova mišićna distrofija). Čuo sam nekoliko osoba , I zamislite, sve su to majke ili očevi čija deca boluju od upravo tih bolesti. Bore se kao lavice, ali, sve to tako teško ide.

 I sada, kako majka heroj, Ana Stamenkov odavde iz Pirota može da se bori za život svog Mihajla, odavde iz Blata, skromnih mogućnosti da bilo šta učini.

   Ono Šantićevo "da mene sve rane moga roda bole" nosim u srcu.

Našao sam Bolnicu gde je Mihajlo lečen, ljubazna gospodja je krenula da mi pomogne, otac joj je iz sela kod Bele Palanke. Ana Potić se zove doktorka kod koje je lečen Mihajlo. Očekujem da razgovaram sa njom. Mihajlov tip Dišenove bolesti po Aninim rečima je tkzv. Besmislena mutacija. Ako je tako. Ana se jedino čuje sa nekom majkom iz Smedereva.  Od 2019. godine se čeka.

 Ne bih da bilo šta kažem o bolesti i vremenu koje se gubi I funkciji leka ATALUREN , pročitajte I biće vam jasno koliko je važna ova trka s  vremenom.

    I evo, prvo vama otkrivam tajnu, da 24. septembra trebda se odigra jedna humanitarna utakmica. Ne želim dalje ništa da kažem, jer očekujem saglasnost od Gradske uprave, Sportskog centra, Radničkog.

  Od ona dva dogadjaja koje su "Humani" Piroćanci niški studenti organizovali I od kojih je na žiro račun "Budi human" uplaćeno oko sto hiljada dinara, postoji priznanica, pokazala su da ima medju nama humanih ljudi.

   I da vam kažem I ovo, teško je odavde, 306 kilometara od Beograda u ovom vremenu učiniti nešto više. Radujem se kada neke TV pokrenu akciju da se pomogne nekom obolelom detetu. Od toga da se spasi detinji život nema  većeg izazova.

 Ali, svi ne mogu do Beograda da probiju, do velikih televizija. Kako mali Mihajlo iz sela Blato kraj Pirota može da stigne do velike scene kako bi bila pokrenut inicijativa.

   Uz to, moram da kažem, jasno je da mediji mogu, mogu dosta. Ponekada mi se učini da neki teraju inat. Imamo ovde grdne dopisnike koji o švercu droge I uhvaćenim migrantima pišu romane. Nešto nisam video da je dopisništvo velike tv  otišlo u Blato do porodice Stamenov, da vide Mihajla, kako se u hladovini kuće igra u pesku praveći kolačiće. Nisam video ni ove niške dopisnike N1, Nova S da to isto urade. Iz  nekih drugih gradova I Beograda naravno ima ih često.

   I na kraju, jasno je sve je u nama.

 U onom Šantićevom stihu, da smo jedinke, da smo društvena bića I da je ponos, radost, biti dobar, human čovek I razumeti ljude.

     Sto to nismo nikada osetili, zašto li smo se radjali, ako u nama nema pravih ljudskih vrednosti.

    Probudi se Pirote. Podignite se da budemo uz Mihajla , uz Lenu, uz Čedu o kome ćemo sada pisati. 

    Ako ste  osetili ljubav prema svom sinu , ćerki, unučadima  neka vam da Bog da osetite kolika je to snaga I energija i kada su druga deca u pitanju. .

 Ali, još više , kolika je briga I trud podići ih I pomoći da budu ljudi !

 Bolji od nas .

p.s.

 Ovog trenutka, divna gospodja čiji je otac iz sela kod Bele Palanke, zvala me I rekla da je Mihajla lečila dr Ana Kosač,  da je na dužem bolovanju I da posle 13h zovem dr Jelenu Mladenović.

 Zvaću naravno!