Boldirani kurziv

Poslednjih godina, ili u poslednje vreme, veoma često , sa svih strana, od ministara, ambasadora, naših ljudi koji žive daleko od svog grada, čujemo, čitamo informacije, utiske o tome da je Pirot “primer dobre prakse” . Grad za primer, kada je u pitanju racionalan rad i broj zaposlenih u Gradsko upravi, priča Srbija da su naša javna preduzeća medju najboljima u Srbiji, da su škole primerno organizovane i imaju sve bolje uslove, da je po izgradnji infrastrurkture takodje u vrhu, u izgradnji sportskih objekata... I tako dalje i tako dalje!!!

Nedavno boravak predsednika Srbije i njegovih saradnika to je potvrdio! Pirot je grad na koji se treba ugledati !!!

Mi obični smrtnici, rodjeni ovde, proživeli decenije na ulicama ovog grada, znamo za različita vremena ! I kada ovih dana vidimo uredjene ulice, trgove, izgradjene mnoge objekte, osećamo izuzetnu prijatnost kada čujemo druge da pričaju o nama. Ponos je naravno kada sve to imamo i lepo čujemo od drugih.

Ovaj uvod nisam napisao, da bih nešto ili nekoga hvalio. Pirot je naš i sve što se dobro ovde uradi deli se po zasluzi. Mnogi su dali svoj doprinos. Da ne nabrajamo.

Ovaj uvod napisao sam da bih vam pokazao dva primera koji mogu da posluže i karakterišu naš odnos, doprinos da nam bude dobro ili da svojom bahatošću to dobro rušimo.

Tu pre neki mesec bili smo svedoci neverovatnog postupka . Zamislite stanovnici ulice Save Kovačevića, jedne od najstarijih ulica u gradu, gde su ranijih godina ljudi gubili živote, sakupljali su potpise da im se ulica ne uredjuje. Da trotoari ostanu isti, da se ne asfaltira kolovoz, postave klupe. Tako je odgovaralo nekima koji su za to imali svoje biznis razloge!

Posle pregovora, da li je moguće da ubedjujete ljude da im bude lepo (!), prihvaćeno je da se projekat realizuje. Uradjene su svetiljke, trotoari, postavljene klupe, korpe za smeće, zasadjeno drveće , a pre neki dan do kasno u noć , radnici Trejsi Niš, asfaltirali su kolovoz, a sutradan je Komunalčev Parking servis uradio signalizaciju. Ulica Save Kovačevića sada je jedna od najmodernijih u gradu .

Primera uredjenja ulica ima još. Ovaj smo istakli, jer je imao svoju “predistoriju”!!!

Drugi primer nije, nažalost, jedini, jer ih ima svakodnevno i svuda. Na Keju, u parkovima, u dvorištima škola, da ne nabrajam. Nedavno i u dvorištu Istorijskog arhiva. Da li se to zove vandalizam, obest, da li je krivac alkohol, ispražnjene i razbacane plastične flaše piva po školskim dvorištima i na Keju, možda neki drugi poroci , to bolje znaju tkzv. službeni organi, ali prevršilo je meru. Na jednoj strani gradimo, da bi uživali, na drugoj strani, hrabri u mraku, obesni, da li pod dejstvom alkohola, sve je više onih koji nam grad ruše.

Ova klupa je mali , ili jedan od primera. Pokazujemo kao opomenu, skrećemo pažnju, da pokušamo da ulijemo u naša shvatanja, svest našu, nešto što većina Piroćanaca nosi i ponosi se! Pripadnost gradu i briga o svemu što je vredno ! Priznaćete baš to trebalo bi da bude neraskidivi deo naših shvatanja, načina života.

Trebalo bi, ali nije . Srećom njih je , makar za sada manje! Ali kako se izboriti!!!??? Ima načina, ali ...