Život je nešto što svi imamo, ali često ne znamo kako da njime upravljamo. Nekada ga i dozivamo. A nekada poželimo da nas nema. Međutim, život je veoma lep i zdravo je i potrebno da razmišljamo o njemu i njegovom smislu.

• Savršenstvo nije kad nema više šta da se doda već kad nema šta da se oduzme.
• Svi smo mi u blatu života, samo što neki od nas gledaju u zvezde. (Oskar Vajld)
• Smisao života nije da živimo večno, već da napravimo nešto što će živeti večno

………………………………………………………………

 Došlo mi danas, da u jednom trenutku ove prisilne samoće (na koju nisam naučio) da sakupljam silom neku snagu, da se borim protiv nekih misli koje su me napale.

    Ne, ne plašim se vremena, dana u kojima se svakog jutra budim uz ono – dobro je svanulo je… već, sam odlutao nekud, tragajući za odgovorom na ono – a šta li će biti posle.

   Nekako se navikosmo! Započnemo knjigu, a potom je nervozno bacimo posle pete strane, navodno, čitali smo, da bežimo od televiizije gde su prve i poslednje reči Covid 19.  I onda, primaknem se prozoru da udahnem svežinu, kada umesto proleća namrštili se jesen i zima i tuku li tuku!

……………………………………………………………………

   Sakupio sam hrabrost da se oduprem ovom (ne)raspoloženju i okrenuo se ponovo lap topu. Pozvao na vajber čoveka za koga sam pripremio potpuno drugačije pitanje.

 Možda bizarno, ali vredelo je!

  …  Slaviša, dobar dan. Život će, ipak, morati da se živi. Ko opstane, pričaće. Boli to, sve nas je manje u toj koloni, ali živeće se .

   I onda krenusmo Slaviša Svilarov i ja u sutra, u veru, optimizam, u ono što ćemo raditi. I Slaviša, direktor Javnog preduzeća za planiranje i uređenje građevinskog zemljišta, ispriča, bogami, lepu priču.

  Evo po delovima.

Foto M.Ćirić