Radnički je ostao srpskoligaš. Dubočica je posle višegodišnjeg tumaranja i turbulencija, preko noći  ( tako ide reč ) postala prvoligaš!

 Ova tužna istina nije zabrinula nikoga u Fudbalskom savezu Srbije, niko nije trepnuo ni u FS regiona istočne Srbije. Sve je prošlo, kao da se ništa nije dogodilo!

 Trud upornog gradonačenika, dobra lova iz države za Old traford, bili su dovoljni činioci ovog nazovi uspeha!

  I gotovo, život je nastavio svojim putem, fudbal u Srbiji takodje, ceh će platiti jedino Kolubara, a ostali su bili divni, nevini, nisu mrava zgazili !

…………………………………………………………………

 I tako se ovaj naš Radnički, sav u ranama, oporavljao od poslednjih prolećnih dana do ovog vrelog leta. Goran Lazarević I njegovi pravednici sakupljali su snagu i eno počeli po užasno visokoj temeraturi , nadajući se da se prošla sezona neće ponoviti.

 Rade na ovoj visokoj temperaturi, nadajući se da se muka i nepravda neće ponoviti.

Goranu Lazareviću nimalo nije lako. Iskreno divim se ovom čoveku. Tražio je fudbalere, dogovarao dolazak u Radnički, radio posao sportskog direktora, kojeg Klub nema, okupio mlad tim iza kojeg stoji nekoliko iskusnih fudbalera i rade li rade.

Svaki razgovor sa njim ima notu nekog pritajenog straha, strepnje na šta će sve ovo izaći, jer se u fudbalskoj Srbiji malo toga može ostvariti čisto igrom.

 O rukovodstvu Kluba, ili predsedniku sada neću, mada se u vazduhu oseća njegova politika, koja je prošle godine pala na proveri u svakom pogledu. U nastojanjima da se sačuva integritet Radničkog i fudbala. Da se stvore neophodni uslovi potrebni za nesmetan rad, da se štiti fudbalski interes.

 Kako će biti ove sezone videćemo. Ako prisustvujete treningu, shvatićete ono najvažnije da postoji raspoloženje, da se dobro radi, da ima optimizma I da ovi momci žele da uzvrate udarac.

  Da li će tako biti, dilema je koliko će samo od njih, Laze, Marka I Džune, zavisiti.

 Ranički sutra, subota, 22.jul igra trening utakmicu u Knjaževcu, sa ekipom Timočanina.